Analiza svetlih stena koje je otkrio rover Perseverance otkrila je prisustvo kaolinita — minerala gline koji na Zemlji nastaje u toplim, vlažnim uslovima. Studija objavljena 1. decembra u Communications Earth & Environment pokazuje da marsovski primerci liče na uzorke iz Južne Afrike i San Dijega, što sugeriše slične procese formiranja. Satelitski podaci ukazuju na veće naslage kaolinita na drugim lokacijama Marsa koje još nisu istražene. Otkriće pojačava teoriju da je Mars pre 3–4 milijarde godina bio znatno vlažniji, sa implikacijama za njegovu nekadašnju naseljivost.
Neobično izbeljene stene na Marsu otkrivaju: Crvena planeta je nekada bila tropsko utočište
Analiza svetlih, gotovo izbeljenih stena koje je otkrio rover Perseverance ukazuje da je Mars nekada imao tople i vlažne uslove s obilnim padavinama — nalik tropskim regionima na Zemlji. Nalaz, predstavljen u studiji objavljenoj 1. decembra u časopisu Communications Earth & Environment, temelji se na identifikaciji minerala kaolinita u tim stenama.
Šta je kaolinit? Kaolinit je mineral iz grupe gline koji se na Zemlji skoro uvek formira u toplim, vlažnim uslovima, gde dugotrajne kiše ispiru i uklanjaju rastvorljive minerale, ostavljajući aluminijumski bogat materijal. Pronalazak kaolinitа na suvom i hladnom Marsu sugeriše da su se tamo pre milijardama godina odvijali znatno drugačiji klimatski procesi.
"Kada na mestu poput Marsa, koje je pusto, hladno i bez tečne vode na površini, nađete kaolinit, to nam govori da je nekada bilo znatno više vode nego danas," rekao je Adrian Broz, pedolog sa Purdue University i glavni autor studije.
Autori rada uporedili su strukturu i hemijski sastav marsovskog kaolinitа, utvrđenog instrumentima na roveru Perseverance, sa zemaljskim uzorcima iz Južne Afrike i San Dijega. Sličnosti u strukturi ukazuju da su se minerali mogli formirati u sličnim, dugotrajnim kišnim i vlažnim uslovima.
Satelitske snimke pokazuju moguće veće naslage kaolinitа i na drugim lokacijama Marsa, ali ta nalazišta još nisu istražena na terenu. Dok ne stignu roveri do tih većih izložbi, sitni kameni fragmenti prikupljeni u oblasti koju proučava Perseverance predstavljaju jedine direktne dokaze sa površine planete.
"Dok ne stignemo do tih velikih izložbi terena sa roverom, ovi manji kameni nalazi su jedini dokazi koje imamo sa tla," izjavila je Briony Horgan, planetarna naučnica sa Purdue University i koautorka rada.
Vodeće hipoteze sugerišu da je Mars većinu površinske vode izgubio pre otprilike 3–4 milijarde godina, kada je oslabljenje magnetnog polja i uticaj solarnog vetra omogućio postepeno odnošenje atmosfere i isparavanje vode. Ipak, naučnici naglašavaju da je proces bio složen i višefaktoran, te da proučavanje drevnih glina može razjasniti tačan splet događaja i hronologiju isušivanja.
Otkrivanje kaolinitа ima i praktičnu važnost za potragu za mogućom ranijom naseljivosti Marsa: jer je voda ključni uslov za život, pokazaće se da li su postojali dugotrajni, stabilni vlažni uslovi podobni za mikrobiologiju. Buduće misije i nastavak terenskih istraživanja biće potrebni da bi se potvrđene hipoteze proverile i mapirale veće naslage.
Zaključak: Nalaz kaolinitа na Marsu dodatno podržava ideju da je Crvena planeta u dalekoj prošlosti bila znatno vlažnija, što menja naše razumevanje klimatske istorije Marsa i otvara nove smernice za istraživanje potencijalne starije naseljivosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
