NASA Upozorava: Skoro Polovina Hablovih Snimaka Može Biti Izgubljena Zbog Konstelacija Satelita

Svemirski teleskopi suočavaju se sa rastućim problemom: sve veći broj internet-satelita u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO) značajno otežava dobijanje čistih i preciznih snimaka svemira. Nova studija NASA-e upozorava da bi u narednoj deceniji tek oko 60% Hablovih snimaka moglo ostati upotrebljivo, dok neki teleskopi u LEO mogu izgubiti i do 96% snimaka zbog svetlosnih tragova i drugih smetnji.

Svetlosno zagađenje dugo predstavlja izazov za posmatračku astronomiju — kako gradovi rastu i elektrifikacija se širi, kvalitet noćnog neba opada. Sada se taj problem širi i u svemir: konstelacije satelita kao što je Starlink već ometaju oko trećine niskofrekventne radio-astronomije, a njihov broj brzo raste.

Trenutno SpaceX ima više od 8.600 aktivnih Starlink satelita u orbiti. Amazonov projekat Kuiper i nekoliko kineskih konstelacija za sada broje svega par stotina, ali u narednim godinama očekuju se sistemi koji će imati hiljade, pa i desetine hiljada satelita — što dodatno povećava rizik po posmatranja.

NASA je simulirala uticaj ovih konstelacija na Habla i nekoliko drugih instrumenata. Rezultati pokazuju da bi oko 40% Hablovih snimaka u narednoj deceniji moglo biti potpuno neupotrebljivo zbog svetlosnih tragova koji prelaze kroz polje posmatranja. Veći teleskopi koji rade iz dubokog svemira, poput James Webb teleskopa (na lokaciji L2), zasad su manje izloženi ovom problemu.

S druge strane, teleskopi koji će raditi u niskoj Zemljinoj orbiti — na primer planirani kineski svemirski teleskop Xuntian — mogli bi izgubiti i do 96% svojih snimaka, prema simulacijama. To bi ozbiljno ograničilo naučne mogućnosti ovakvih misija.

Moguća rešenja koja NASA predlaže uključuju:

• dizajn tamnijih, manje reflektujućih satelita (uz upozorenje da to može povećati njihovo zagrevanje i emisiju infracrvenog zračenja),
• bolju koordinaciju između operatora konstelacija i timova teleskopa kako bi se izbegle kritične ekspozicije,
• planiranje raspodele po visinama i fazama lansiranja radi smanjenja preklapanja polja posmatranja.

"Kariјeru sam posvetio tome da teleskopi vide bolje… da budu osetljiviji, precizniji i da daju bolje slike," kaže Alejandro Borlaff, naučni istraživač u NASA-i i vodeći autor studije. "Prvi put smo naišli na nešto što bi u budućnosti moglo biti i gore."

Eksperti upozoravaju da je neophodna međunarodna saradnja da bi se postigao održiv balans između potrebe za globalnom internet-pokrivenošću i zaštite naučnih posmatranja svemira. Bez takve koordinacije, neke naučne misije mogle bi biti ozbiljno ugrožene.