Otkriven regurgitalit iz Brazila koji je sačuvao kosti novog pterosaura, Bakiribu waridza. Bromaliti (koproliti i regurgitaliti) otkrivaju šta su jeli drevni organizmi, kako im je funkcionisao digestivni sistem i kakve su bile međusobne ekološke veze. Analize takvih fosila pomažu da se prate promene ishrane kroz geološko vreme i otkrivaju detalje koje kosturi sami ne daju.
Kako je „dinosauruski podrig“ otkrio novu vrstu letećeg reptila i razotkrio praistorijske mreže ishrane
Pre oko 110 miliona godina, na teritoriji današnje Brazila, mesožder je izbaćio grudvu koja je sačuvala fragmente plena — među njima i kosti dosad nepoznatog letećeg reptila. Sediment ih je zakopao i omogućio da se taj „regurgitalit“ fosilizuje, a nedavno su paleontolozi otkrili da se u njemu krije nova vrsta pterosaura nazvana Bakiribu waridza.
Šta su bromaliti i zašto su važni?
Bromaliti su grupa fosila koja obuhvata regurgitalite (fosilizovane „podrige“ ili pellet‑e), koprolite (fosilizovan izmet) i druge ostatke digestivnih sadržaja. Iako na prvi pogled deluju neprijatno, ovi ostaci pružaju direktan uvid u to šta su drevne životinje jеле, kako je funkcionisao njihov digestivni sistem i koje su vrste međusobno stupale u interakciju u istom trenutku i mestu.
Otkriveni pterosaur iz grudve
Paleontološkinja Aline Ghilardi i njen tim sa Universidade Federal do Rio Grande do Norte identifikovali su fragmente vilica i zuba koji podsećaju na čeljust Pterodaustro‑a — pterosaura poznatog po filtrirajućim zubima. Međutim, takav nalaz u stijenama brazilskog porekla i te starosti bio je neobičan, pa su kosti dobile status novog taksona.
„Ovo nije bila samo nova vrsta u konkrementu, već izuzetan iknofosil — regurgitalit,“ kaže Ghilardi.
Kako nastanu takvi fosili?
Regurgitaliti nastaju kada predator izbaci teško svarljive delove plena — kosti, ljuske, škambe — slično modernim pticama grabljivicama i sovama koje izbacuju pellet‑e. U ovom slučaju fragmentisani ostaci i praškasta, gusto zbijena masa nagoveštavaju da je sadržaj izbačen iz većeg predatorskog dinosaurusa, zatim pokriven sedimentom i fosilizovan.
Primeri iz istorije i novijih istraživanja
Interesovanje za koprolite i slične fosile datira još iz 19. veka: engleski paleontolog William Buckland sakupljao je koprolite i čak naručio sto umetnut pločama sa primercima, poznat danas kao „Dr. Buckland's Poo Table“ u Lyme Regis muzeju. Modernija analiza otkrila je iznenađujuće detalje — na primer, koprolit pripisan Tyrannosaurus rex pokazuje fragmente kostiju i čak sačuvano mišićno tkivo, što govori o brzom varenju.
Bromaliti kao prozor u ekološke promene
Na lokalitetima gde je sačuvano mnogo bromalita — kao u stijenama trijasa i jure u okviru poljskog basena — naučnici su pomoću njihovog sadržaja pratili promene u ishrani kroz desetine miliona godina. Grzegorz Niedźwiedzki i saradnici koristili su koprolite da pokažu kako su rani preci dinosaurusa bili oportunistički svejedi (npr. silesauri koji su jeli insekte, biljke i ribe), dok su kasniji koproliti otkrili specijalizovanije navike ishrane kod različitih grupa.
Šta nam govore pterosaur‑pelleti?
Fosilizovani pelleti povezani sa skeletima pterosaura (npr. Kunpengopterus) ispunjeni su ribljim ljuskicama. To ukazuje na dvodelni želudac sličan pticama: prednja komora koja luči kiselinu i sekundarna, mišićava komora (ekvivalent žvakaču) koja pomaže mehaničku obradu hrane. Takvi nalazi otkrivaju detalje o mekoj anatomiji koje direktno ne možemo da vidimo iz kostura.
Zaključak
Bromaliti — bilo da je reč o koprolitima, regurgitalitima ili pelletima — predstavljaju dragocene i često jedine tragove stvarnih interakcija među praistorijskim vrstama. Primer iz Brazila koji je otkrio Bakiribu waridza pokazuje koliko ti „nepristojni“ fosili mogu promeniti naše razumevanje ishrane, anatomije i ekologije davnih vremena.
Napomena: Imena istraživača i taksona su napisana u originalnim oblicima kako bi se sačuvala naučna jasnoća.
Pomozite nam da budemo bolji.
