„Ovde nije bezbedno“ — Kolumbija Najopasnija Zemlja Za Branioce Prirode

Jani Silva sedi u drvenoj kući koju je podigla na obali reke Putumajo u Kolumbiji — mestu u kojem nije prespavala više od osam godina zbog pretnji po život. Dugogodišnja aktivistkinja i predsednica udruženja ADISPA bori se za zaštitu dela Amazona od naftne i rudarske eksploatacije, iako to znači stalnu izloženost opasnosti.

„Otada kad sam otišla zbog pretnji, bojim se... nije bezbedno živeti ovde,“

rekla je Silva za Associated Press. Danas dolazi samo na kratke dnevne posete u društvu drugih ljudi; dva puta je pokušala da se vrati da ostane — i oba puta je morala da beži.

Zaštita na papiru, opasnost na terenu

Prema međunarodnoj organizaciji Global Witness, Kolumbija je 2024. bila najopasnija zemlja na svetu za branioce životne sredine — zabeleženo je 48 ubistava, što je skoro trećina globalnih slučajeva. Vlada pokušava da štiti ugrožene osobe kroz Nacionalnu jedinicu za zaštitu (NPU), koja obezbeđuje telohranitelje i druge mere bezbednosti; prema izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova, oko 15.000 ljudi širom zemlje prima neku vrstu zaštite. Međutim, watchdog grupe upozoravaju da mere često ne dopiru do udaljenih i konfliktom pogođenih ruralnih područja.

Amazon Pearl: Zajednica koja štiti šumu

Rezervat Amazon Pearl, kojim upravlja ADISPA, dom je oko 800 porodica i prostire se na 227 km². Zajednica vodi projekte pošumljavanja, zaštite močvara i agroekologije: organizovani su rasadnici, programi obnova rečnih obala i škole za decu. ADISPA tvrdi da je proizvela više od 120.000 autohtonih sadnica kako bi obnovila degradirane obale i šumske koridore.

Jedan od lokalnih projekata je i rad s pčelama bez žaoke — program koji uključuje decu i podstiče svest o biodiverzitetu kroz pčelarstvo i obrazovanje. Više od 600 porodica učestvuje u inicijativama za održivu proizvodnju i zaštitu prirode.

Konfliktne grupe i ekonomski interesi

Na tom području deluju naoružane grupe poznate kao Comandos de la Frontera (Granični komandoi), koje kontrolišu teritoriju, rečni saobraćaj i delove lokalne ekonomije. One profitiraju iz uzgoja koke, tajnog rudarstva i iznude, primoravajući zajednice na neplaćeni rad ili naplatu kazni. Posle mirovnog sporazuma 2016. godine, prazan prostor vlasti u mnogim delovima Amazona brzo su popunili disidenti FARC‑a, bivši paravojni i kriminalne ćelije.

ADISPA je dokumentovala izlive, krčenje šuma i izgradnju puteva koje povezuje sa radovima kompanije GeoPark u bloku Platanillo. GeoPark odgovara da posluje u skladu sa kolumbijskim zakonima, da od 2009. nije dobila ekološke sankcije i da vodi formalni dijalog sa lokalnim zajednicama, te „kategorijski odbacuje“ bilo kakve veze sa naoružanim grupama.

Šta zajednica traži

Aktivisti i međunarodne organizacije traže od kolumbijskih vlasti ne samo telohranitelje, već i efikasnu istragu i procesuiranje nalogodavaca i izvršilaca pretnji i napada. Human Rights Watch izveštava o prisilnim raseljavanjima, ograničenju kretanja i targetiranju lokalnih lidera u regionu Putumajo.

Generacijsko prenošenje odgovornosti

Silvina ćerka, Anggie Miramar Silva (27), deo je tehničkog tima ADISPA i od malih nogu je uključena u zaštitu rezervata. Iako ceni majčinu posvećenost, priznaje da je teško zamisliti da će prihvatiti iste žrtve koje život branilaca zahteva.

„Moramo nastaviti da branimo budućnost,“ kaže Silva. „Potrebno nam je sve više ljudi da se pridruže ovoj borbi.“

Napomena: Associated Press je finansijski podržan od strane nekoliko fondacija za izveštavanje o klimi i životnoj sredini; AP je odgovoran za sav sadržaj.