Menstrualne čašice testirane u svemiru — moguća opcija za duge misije

Menstruacija u svemiru često je zapostavljena tema pored pitanja poput smrznute hrane i opreme za let bez gravitacije. Istraživači sada istražuju praktične opcije za astronautkinje na dugim misijama, uključujući upotrebu menstrualnih čašica.

Studija iz 2016. pokazala je da, uprkos uslovima bez gravitacije, sama fiziologija menstruacije ne deluje značajno izmenjena tokom svemirskog leta. To znači da astronautkinje mogu koristiti tamponske proizvode, uloške ili druge uređaje, ili privremeno zaustaviti menstruaciju hormonskom terapijom ako to žele.

Istorijski primer: prva američka žena u svemiru, Sally Ride, dobila je 1983. za sedmodnevnu misiju 100 tampona — ilustracija ranije nedovoljne brige i znanja o ženskom zdravlju u svemiru. Od tada je više žena boravilo u svemiru duže periode i upravljalo ciklusima na načine slične onima na Zemlji.

„Od tada je hormonsko suzbijanje menstruacije postalo preferirani metod za upravljanje tokom boravka u svemiru, jer donosi značajne prednosti,“ napisala je astrobiološkinja Lígia Coelho, vodeća istraživačica projekta AstroCup. „Međutim, to nije opcija za astronaute koji žele da menstruiraju.“

Eksperiment AstroCup-a

Tim AstroCup-a 2022. poslao je dve Lunette menstrualne čašice u orbitu na nešto manje od 10 minuta. Čašice su bile napunjene glicerinom i vodom kako bi se testirala njihova struktura i funkcija pod stresovima lansiranja — vibracijama, promenama ubrzanja i drugim silama.

Preliminarni rezultati objavljeni 2025. pokazuju da ti stresori nisu oštetili konstrukciju niti primarnu funkciju testiranih čašica. To sugeriše da menstrualne čašice mogu izdržati uslove povezane sa lansiranjem, ali ne dokazuju automatski potpunu podobnost za upotrebu u uslovima niske gravitacije.

Šta je potrebno dalje

Istraživači naglašavaju da su potrebna dodatna ispitivanja pre nego što se čašice preporuče za svakodnevnu upotrebu u svemiru: analiza ponašanja u niskoj ili mikrogravitaciji, dugoročni uticaj izloženosti radijaciji, protok tečnosti i sigurnost korišćenja, kao i praktičnost čišćenja i sterilizacije u uslovima svemirskog leta.

Autori ističu da bi menstrualne čašice mogle biti posebno korisne za veoma duge misije, npr. na Mars, gde bi dugotrajno odlaganje menstruacije moglo biti nezdravo, a oslanjanje na velike količine jednokratnih higijenskih proizvoda nepraktično.

Zaključak: Rani rezultati su ohrabrujući, ali neophodni su dalji eksperimenti i testovi upotrebljivosti pre nego što menstrualne čašice postanu standardna opcija za astronautkinje.