Tim sa Texas A&M razvio je metodu koja koristi mikroskopske nanocvetove od molibden-disulfida da natera matične ćelije da proizvedu dvostruko više mitohondrija. Ojačane matične ćelije zatim prenose nove mitohondrije u stare ili oštećene ćelije, što bi moglo da pomogne kod Alchajmerove bolesti, mišićne distrofije i masne jetre. Ispitivanja u ćelijskim kulturama su obećavajuća, planirane su probe na pacovima, a klinička primena zavisi od potvrde bezbednosti i dugotrajnosti efekta.
Naučnici "Superpunjavaju" Matične Ćelije: Nanocvetovi Podižu Broj Mitohondrija i Otvaraju Nove Terapije
Starenje se očituje spolja – borama, proređivanjem kose i slabijom pokretljivošću – ali i duboko u ćelijama: izvor energije, mitohondrije, s godinama slabi. Tim sa Texas A&M Univerziteta razvio je novu metodu kojom se, pomoću mikroskopskih čestica nazvanih nanocvetovi, podstiče proizvodnja mitohondrija u matičnim ćelijama, što bi moglo da omogući obnavljanje energije u oštećenim ili starim ćelijama.
Šta su nanocvetovi i kako deluju?
Nanocvetovi su cvetolikih oblika čestice dimenzija koje su stotine puta manje od širine ljudske dlake, napravljene od anorganskog spoja molibden-disulfida. Kada se doda kulturi matičnih ćelija, čestice ulaze u ćelije putem procesa sličnog endocitozi i aktiviraju ćelijske puteve koji podstiču stvaranje mitohondrija.
Prema Gaharwaru i kolegama, matične ćelije izložene nanocvetovima proizvele su otprilike dvostruko više mitohondrija nego uobičajeno, a te dodatne mitohondrije zatim su uočene kako se prenose u stare ili oštećene ćelije.
Mi superpunjuemo matične ćelije tako da mogu da doniraju ove baterije oštećenim ćelijama mnogo većom stopom, rekao je Akhilesh K. Gaharwar.
Potencijalne primene
Autori ističu moguće terapijske primene kod bolesti povezanih sa starenjem i disfunkcijom mitohondrija, uključujući Alchajmerovu bolest, mišićnu distrofiju i masnu bolest jetre. U modelima ćelija u laboratoriji zabeleženi su ohrabrujući rezultati, a planirana su testiranja na pacovima kako bi se procenili efekti u živom organizmu.
Oprez i pitanja bez odgovora
Iako je rad objavljen u Proceedings of the National Academy of Sciences ocenjen kao važan napredak, nezavisni stručnjaci upozoravaju da su rezultati rani i da je potrebno razjasniti bezbednost i održivost tretmana. Daria Mochly-Rosen iz Stanforda naglasila je značaj povećanja broja mitohondrija po ćeliji, ali je istakla potrebu da se utvrdi koliko dugo traje efekat.
Keshav K. Singh je ukazao na to da je dugoročna bezbednost molibden-disulfida u ljudima i dalje nepoznata, te da će to biti ključna stavka za dalji razvoj terapije.
Kako bi lečenje moglo da izgleda?
U jednoj od predloženih procedura, pacijentove kožne ćelije mogle bi se izolovati, reprogramirati u matične ćelije, tretirati nanocvetovima u laboratoriji kako bi proizvele više mitohondrija, a zatim vratiti u organizam. Takve ojačane matične ćelije potencijalno bi se usmeravale ka oštećenim tkivima i prenosile mitohondrije u ćelije kojima je energija potrebna.
Dalji koraci
Autori planiraju početak eksperimenata na pacovima, a za kliničku primenu neophodni su dalji radovi koji potvrđuju efikasnost i bezbednost. Ako se pozitivni rezultati potvrde, metoda bi mogla da postane novi način za obnavljanje ćelijske energije i lečenje poremećaja povezanih sa disfunkcijom mitohondrija.
Napomena: Podaci su zasnovani na laboratorijskim istraživanjima i ranim ispitivanjima; primena kod ljudi zahteva dodatna ispitivanja i regulatorna odobrenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
