Zatvori u Latinskoj Americi često su inkubatori moćnih kriminalnih grupa zbog prenapučenosti, siromaštva resursa i fakticke autonomije zatvorenika. Organizacije poput Tren de Aragua, PCC i Comando Vermelho izrasle su unutar zatvorskih sistema i proširile uticaj na ulice i međunarodne droge. Masakri i crna tržišta unutar zatvora pokazuju da masovno zatvaranje i "mano dura" politike same po sebi ne rešavaju problem — potrebne su reforme koje smanjuju prenapučenost, poboljšavaju uslove i razbijaju ekonomske motive bandi.
Zašto su zatvori u Latinskoj Americi postali inkubatori najopasnijih bandi
Member of the Salvadorian army stands guard outside of maximum security penitentiary CECOT (Center for the Compulsory Housing of Terrorism) on April 4, 2025 in Tecoluca, San Vicente, El Salvador. - Alex Peña/Getty Images
Zatvori u Latinskoj Americi često funkcionišu kao plodno tlo za nastanak i rast moćnih kriminalnih organizacija. Prenapučenost, nedostatak resursa i praktična autonomija zatvorenika stvaraju uslove u kojima se formiraju hijerarhije, razvijaju crna tržišta i organizuju međunarodne mreže trgovine drogom.
Kako zatvori postanu „fabrike“ kriminala
Zatvorske ćelije i blokovi postaju mikro-društva u kojima frakcije nameću pravila, oporezuju zatvorenike i kontrolišu protok hrane, lekova i telefonskih signala. U takvim uslovima članstvo u bandi često predstavlja jedini način za fizičku bezbednost i osnovne usluge, pa su frakcije u stanju da regrutuju i institucionalizuju svoju moć.
A member of the Anti-Extortion and Kidnapping Group (CONAS) stands guard as confiscated weapons and ammunition are displayed during a press conference after authorities seized control of the prison in Tocoron, Aragua State, Venezuela, on September 21, 2023. - Yuri Cortez/AFP/Getty Images
Ključni primeri
Tren de Aragua (Venecuela) — Nastao u zatvoru Tocorón početkom 2010-ih, prvo kao pokušaj da se uvede red i poboljšaju uslovi, potom se pretvorio u organizovanu kriminalnu strukturu koja je upravljala protokom kontrabande, iznudom i otmicama. Vlasti su upale u 2023. tvrdile da су разбиle групу, али brojni lideri су i dalje u бегству.
PCC i Comando Vermelho (Brazil) — Obe organizacije imaju svoje korene u zatvorima: PCC je do sredine 2000-ih preuzeo dominaciju u zatvorskom sistemu Sao Paula i danas je prisutan u velikom delu državnih jedinica. Brazilски zatvorski sistem radi oko 140% kapaciteta — више од 700.000 затвореника у объектима планираним за мање од 500.000.
In this January 26, 2013 file photo, Venezuelan police officers stand guard outside the morgue where the bodies of prisoners killed in a riot were taken, in Barquisimeto, Venezuela. - Misael Castro/El Informador/AP/File
Ekvador — Zbog strateške uloge u kokainskim rutama, gradovi poput Guayaquila privukli su strane kartelske aktere. Pad velikih vođa poput Jorgea Luisa Zambrana 2020. razbucao je ranije ravnoteže, pokrenuvši seriju okršaja koji su, prema InSight Crimeu, odneli više od 400 života u manje od tri godine.
Poslovni model i posledice
Zatvorska ekonomija u nekim zemljama meri se stotinama miliona dolara godišnje: procene za Ekvador govore o tržištu vrednom preko 200 miliona dolara — više nego dvostruko u odnosu na budžet SNAI iz 2021. Zatvori služe kao skladišta, logističke baze i komandni centri za međunarodne krijumčarske mreže.
Members of the Salvadorian army stand guard at maximum security penitentiary CECOT (Center for the Compulsory Housing of Terrorism) on April 4, 2025 in Tecoluca, San Vicente, El Salvador. - Alex Peña/Getty Images South America/Getty Images
Kriza nasilja i masakri
Borbe za kontrolu ćelija redovno eskaliraju u masakre: primeri uključuju Uribanu (Venecuela, 2013) sa najmanje 61 žrtvom, Carandiru (Brazil, 1992) sa 111 mrtvih i višestruke krvave sukobe u Ekvadoru posle 2020. Ti događaji pokazuju koliko su zatvorske bitke destabilizujuće za unutrašnju bezbednost i šire društvo.
Politike i dileme: "mano dura" naspram reformi
U regionu se širi politika čvrste ruke: masovna hapšenja, produžene kazne i izgradnja mega-zatvora (poput CECOT-a u Salvadoru) predstavljaju privlačnu, ali spornu opciju političara. Primera radi, u 2024. Ekvador je odobrio veću vojnu uključenost u policijske poslove, a u Brazilu su poslanici 18. novembra podržali predlog za klasifikaciju grupa kao terorističkih — dok je izvršna vlast izrazila rezervu prema toj kvalifikaciji.
Moguća rešenja
Stručnjaci upozoravaju da samo masovno zatvaranje i represija neće raskrstiti sa problemom. Potrebne su mere koje smanjuju prenapučenost, poboljšavaju uslove, pružaju legalnu i obrazovnu podršku zatvorenicima i slome ekonomske motive frakcija. Prevencija nasilja zahteva i jačanje institucionalnih kapaciteta, transparentnost uprave zatvora i regionarnu saradnju u borbi protiv transnacionalnih mreža.
"Kad imate prenapučen zatvor, haos i nedostatak resursa, stvarate priliku da kriminalne grupe upravljaju tim prostorom," kaže Elizabeth Dickinson iz International Crisis Group.
Bez kombinacije reformi, rehabilitacije i ciljane bezbednosne politike, zatvori će nastaviti da budu izvori moći za bande koje utiču i van zatvorskih zidina.
Pomozite nam da budemo bolji.
