Rendgenska posmatranja pokazuju da je supermasivna crna rupa u NGC 3783 ispalila vetrove brzinom ~134 miliona milja na sat (~216 miliona km/h), ili oko 0,2 brzine svetlosti. Detekciju su omogućili istovremeni snimci XMM-Newton i XRISM misija. Naučnici primećuju da ti izlivi podsećaju na Sunčeve koronalne izlive mase, ali na drastično većoj skali, što pomaže u razumevanju rasta i evolucije galaksija.
Crna rupa izbacila vetrove brzinom 134 miliona milja na sat (~216 miliona km/h) — oko 0,2 brzine svetlosti
This image features NGC 3783, a bright barred spiral galaxy about 130 million light-years from Earth, that also lends its name to the eponymous NGC 3783 galaxy group. (Image credit: ESA/Hubble & NASA, M. C. Bentz, D. J. V. Rosario)
Supermasivna crna rupa u centru galaksije NGC 3783 zapanjila je astronome: tokom retkog rendgenskog bljeska detektovani su ultra-brzi plazmeni vetrovi koji se kreću brzinom od oko 134 miliona milja na sat (približno 216 miliona km/h), odnosno oko 0,2 brzine svetlosti.
Posmatranja su istovremeno obavili Evropska svemirska agencija (ESA) pomoću teleskopa XMM-Newton i japanska misija XRISM. Sinhronizovano praćenje omogućilo je istraživačima da zabeleže snažan rendgenski bljesak i prate prateće ultra-brze izlaze materije iz aktivne galaktičke jezgre (AGN).
O objektu: Centralna crna rupa u NGC 3783 ima procenjenu masu od oko 30 miliona masa Sunca. Tokovi koje je stvorio bljesak klasifikuju se kao snažni izduvni vetrovi (outflows) koji nose energiju i materiju daleko izvan jezgra galaksije.
This artist’s impression depicts the black hole in question. The swirling ‘doughnut’ of golden material is known as an accretion disc: a ring of material that is circling the black hole and will ultimately be devoured, pulled in closer and closer by the black hole’s colossal gravity. The bright spot marks a superheated region of material – a ‘hotspot’ that was seen to release first a looping X-ray flare, and then the intense ‘outflow’ of winds seen shooting to the top of the frame. (Credit: ESA)
Autori studije, među kojima je i Matteo Guainazzi (XRISM Project Scientist pri ESA), ukazuju na zanimljivu analogiju sa našim Sunčevim sistemom: ovi AGN-vetrovi podsećaju na koronalne izlive mase (CME) — masivne izboje plazme i magnetnih polja koje emituje Sunce, "ali na skali koja je gotovo nepojmljivo velika", kako navodi Guainazzi.
Za poređenje, početni izboji Sunčevog vetra mogu dostići i do ~3 miliona milja na sat, što je i dalje znatno sporije od izliva zabeleženih u NGC 3783. Upravo ta ekstremna razlika u energiji i brzini pomaže naučnicima da razumeju koliko snažno AGN mogu uticati na svoju okolinu.
Zašto je ovo važno? Proučavanje turbulentnih vetrova iz aktivnih galaktičkih jezgri otkriva mehanizme koji mogu regulisati rast crnih rupa i formiranje zvezda u galaksijama tokom kosmičkog vremena. Kako je istakao Erik Kuulkers (XMM-Newton Project Scientist pri ESA): "Ovo sugeriše da solarna i visokoenergetska fizika mogu funkcionisati na zapanjujuće slične načine širom svemira."
Dalja analiza podataka iz XMM-Newton i XRISM misija pomoći će istraživačima da preciznije odrede strukturu i sastav ovih vetrova, kao i njihov uticaj na evoluciju galaksije NGC 3783.
Pomozite nam da budemo bolji.
