Istraživanje ISU otkriva da mlečne žlezde ovaca, koza, goveda, alpaka, svinja i ljudi sadrže iste sialične kiseline na koje se vezuje H5N1 virus otkriven u mleku krava. To ukazuje na potencijalnu ranjivost više muznih životinja i teoretski ljudi, iako direktni prenos putem mleka još nije dokazan. Autori preporučuju pasterizaciju, pojačan biosekuritet i dalja istraživanja o efikasnosti replikacije i mogućim putevima širenja.
ISU: H5N1 Može Da Se Veže Za Receptore U Mlečnim Žlezdama Više Životinja — Šta To Znači Za Bezbednost Mleka?
Tim istraživača sa Iowa State University (ISU) ispitao je mlečne žlezde najčešće muznih životinja kako bi procenio rizik od širenja visoko patogenog virusa ptičjeg gripa H5N1, nakon što je virus otkriven u mleku krava u martu 2024. godine. Studija, objavljena 27. novembra u Journal of Dairy Science, otkriva da ovce, koze, govedo, alpake, svinje — pa čak i ljudi — imaju slične sialične kiseline na koje se virus može vezati.
Šta su istraživači uradili?
Profesor veterinarske patologije Todd Bell, zajedno sa Rahulom Nellijem i više od deset istraživača, analizirali su strukturu mlečnih žlezda i prisustvo sialičnih kiselina koje služe kao receptori za virus. Zaključili su da ti receptori postoje u mlečnim žlezdama brojnih vrsta, što u teoriji omogućava vezivanje virusa i potencijalnu replikaciju.
Ključni nalazi i značenje
- Prisutnost sličnih receptora u različitim vrstama ukazuje na potencijalnu ranjivost više muznih životinja — i, u teoriji, ljudi — mada dosadašnji dokazi za transmisiju putem mleka kod ovih vrsta ne postoje.
- U nekim uzorcima sirovog (nepasterizovanog) mleka iz zaraženih krava zabeležene su izuzetno visoke količine virusa, što pojačava zabrinutost u vezi sa rukovanjem i konzumacijom sirovog mleka.
- CDC trenutno ocenjuje ljudski rizik kao nizak, ali naučnici upozoravaju da se situacija može brzo promeniti zbog promenljivosti virusa.
Preporuke i posledice za poljoprivredu
Istraživači naglašavaju značaj pasterizacije — CDC navodi da pasterizacija uništava virus i čini mlečne proizvode bezbednim za upotrebu. Takođe pozivaju proizvođače da pojačaju biosekuritet, obrate pažnju na bolesnu stoku i spreče kontakt domaćih životinja sa divljim pticama.
Šta ostaje nepoznato?
Autori ističu da su potrebna dodatna ispitivanja kako bi se odgovorilo na pitanja: koliko efikasno virus replicira u mlečnim žlezdama, može li se iz mlečnih žlezda proširiti na druge organske sisteme (respiratorni, digestivni, nervni), i koji su praktični putevi prenošenja među životinjama na farmi (npr. pojila, izmet, kontaminirana zemlja).
Kontekst šire epidemije
Aktuelna epidemija H5N1 počela je u februaru 2022. i do sada je zahvatila više od 184,2 miliona komercijalne i domaće peradi. Virus je u 2024. detektovan i u mlečnom govedarstvu — u više od 1.000 krava u 18 saveznih država SAD, uključujući Ajovu. Prema USDA APHIS, detekcije su zadržane u zapadnim državama, dok Ajova nije prijavila slučaj u mlečnom govedarstvu od jula 2024. godine.
Zaključak
Rezultati ISU studije ne znače da postoji potvrđena nova epidemija kroz mleko, ali ukazuju na potrebu opreznog praćenja, dodatnih laboratorijskih i terenskih istraživanja i dosledne primene mera bezbednosti hrane, naročito pasterizacije sirovog mleka.
Pomozite nam da budemo bolji.
