Izrael Izveo Najmanje 12 Vazdušnih Udarа Po Južnom Libanu — Primirje Ponovo Narušeno

Izraelski avioni izveli su najmanje 12 vazdušnih udara širom južnog Libana, ciljajući objekte koje Izrael opisuje kao centre za obuku Hezbolaha. Napadi su, prema izveštajima libanske državne agencije, koncentrisani u oblastima Jezine i Zahrani i pogodili brežuljke i doline, a ne gusto naseljena područja.

Detalji napada

Rafali su pogodili lokacije u i oko al-Aaichiyeh, između al-Zrariyeh i Ansara, kao i područja oko Džabal al-Rafie i periferije nekoliko gradova. Izraelsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je pogodilo i, kako tvrdi, lansirna mesta raketa i drugu infrastrukturu povezanu s Hezbolahom.

Izraelske tvrdnje i cilј

Izraelska vojska navodi da je jedan od pogodjenih kompleksa korišćen od strane elitne jedinice Hezbolaha, poznate kao Radwan, za obuku i skladištenje naoružanja, te da su udari bili usmereni na lokacije koje se, po njihovim tvrdnjama, koriste za planiranje napada na izraelske snage i civile.

Reakcije i humanitarne posledice

Nastavak bombardovanja izazvao je oštre kritike Ujedinjenih nacija. UN je u izveštaju iz novembra naveo da je najmanje 127 civila, uključujući decu, poginulo u Libanu od kada je primirje stupilo na snagu krajem 2024. godine, i upozorio da pojedini udari mogu predstavljati ratne zločine.

Al Jazeerina izveštačica Zeina Khodr iz Bejruta ocenila je da je primirje postalo „jednostrano“ zbog gotovo svakodnevnih izraelskih napada, ali je dodala da su najnoviji udari izbegli gusto naseljena mesta.

Kontekst i političke implikacije

Khodr je opisala udare kao deo pokušaja da se izvrši pritisak na Hezbolah da se razoruža — cilj koji, kako Izrael tvrdi, podrazumeva predaju strateškog naoružanja, raketa dugog dometa, preciznih projektila i dronova. Hezbolah, međutim, kategorički odbija da se odrekne arsenala dok Izrael bombarduje i kontroliše delove libanske teritorije.

Tenzije su porasle i nakon što je pre oko dve nedelje bombardovanjem u južnim predgrađima Bejruta ubijen visokopozicionirani komandant Hezbolaha, Haytham Ali Tabatabai. Hezbolah je poručio da će odgovoriti u „odgovarajuće vreme“.

Diplomatija i lokalne reakcije

Istovremeno, Liban i Izrael su nedavno poslali civilne izaslanike u komitet za nadzor primirja — prvi takav korak nakon decenija — kao pokušaj da se proširi diplomatski angažman i smanje direktni sukobi. Odluku Libana da u pregovore pošalje bivšeg ambasadora Simona Karama kritikovao je lider Hezbolaha, Naim Kassem, nazivajući to „besplatnom ustupkom“ Izraelu.

Libanski zvaničnici ističu da su pregovori jedan od načina da se izbegne puna ratna eskalacija. Predsednik Libana, Mišel Aun, izjavio je da je zemlja izabrala opciju pregovora, dok premijer Nawaf Salam poziva na strožiji mehanizam verifikacije koji bi pratio i moguće izraelske povrede i napore libanske vojske da razmontira infrastrukturu Hezbolaha.

Međutim, američki ambasador u Libanu, navodno Michel Issa, podsetio je da samo sedenje za pregovaračkim stolom ne garantuje prekid izraelskih udara, što dodatno ilustruje ranjivost primirja.

Situacija ostaje napeta: vazdušna nadmoć Izraela i ponovljeni udari utiču na svakodnevni život civila, dok diplomatski kanali pokušavaju da smanje rizik od šireg sukoba.