Može li AI stvoriti „svet bez rada“? Šta znači pojam «AI obilje» i kako će uticati na posao

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, jedna od najvećih briga javnosti je da će roboti i automati preuzeti poslove. Međutim, među zagovornicima AI‑ja postoji i optimističniji pogled: gubitak određenih poslova može osloboditi vreme i resurse za korisnije aktivnosti. U najboljem scenariju to se naziva AI obilje.

Šta je «AI obilje»?

Anton Korinek, profesor ekonomije na Univerzitetu u Virdžiniji i član Voxove liste Future Perfect 50 za 2024. godinu, objašnjava koncept kao potencijal da AI i roboti proizvedu znatno više dobara i usluga nego danas, čime bismo kao društvo postali znatno bogatiji i imali više slobodnog vremena za kreativne, obrazovne i društvene aktivnosti.

AI obilje podrazumeva da bismo mogli postati mnogo bogatiji nego što danas možemo zamisliti — AI i roboti će moći da proizvedu mnogo više dobara i usluga nego danas, što bi nas učinilo znatno boljim materijalnim položajem.

Paralela sa Industrijskom revolucijom

Korinek podseća da je najbliži istorijski pandan današnjoj promeni Industrijska revolucija pre oko 250 godina. Pre nje, glavni faktor proizvodnje bio je zemljište; nakon uvođenja mašina i kasnije parnog stroja i elektriciteta, ograničenje zemljišta je prevaziđeno, proizvodnja je naglo porasla, a standard života u naprednim ekonomijama povećao se i do dvadeset puta.

Kako su radnici prošli kroz prethodne promene?

Promene su bile snažno disruptivne: mnoge zanatlije su naglo izgubile sredstvo za život jer su mašine radile isto mnogo jeftinije. Iako su naredne generacije imale koristi od nižih cena i većeg bogatstva, pojedinci koji su izgubili poslove trpeli su ozbiljne posledice. Korinek ističe da adekvatna socijalna zaštita i politike mogu ublažiti bol tokom prelaza.

Koji je današnji ograničavajući resurs?

Danas je najvredniji resurs ljudski kapital — znanje, veštine i sposobnosti ljudi. AI sada širi mogućnosti produkcije bez proporcionalnog povećanja ljudskog angažmana: pritiskom na dugme može se pokrenuti „AI‑radnik“ koji obavlja određeni posao.

Šta to znači za plate i životni standard?

Ako tehnološki napredak značajno devalvira vrednost ljudskog rada, postojeće veze između rada i prihoda mogu se narušiti. Zato će, prema Korineku, biti neophodno uvesti nove oblike preraspodele prihoda i prava pristupa resursima kako bi se obezbedio dostojan životni standard za sve.

Moguća rešenja

• Univerzalni osnovni dohodak (UBI) — garantovan novčani iznos za sve građane.
• Dodela računarske snage (compute allotments) — svima se dodeljuje određeni računarski resurs koji mogu koristiti ili prodati.
• Garancije za posao — državni programi koji nude radna mesta ili javne poslove onima koji ih žele.

Svako od ovih rešenja ima prednosti i izazove; ključ je politička volja i javne politike koje preraspodeljuju dobitke tehnologije tako da niko ne bude izostavljen.

Hoće li koristi imati naše generacije ili deca?

Korinek se nada da će svi imati koristi, ali ističe da je ishod neizvestan i zavisi od društvenih i političkih odluka. Promena će verovatno biti postepena, što daje priliku za prilagođavanje, ali i stvara rizik da oni u prvim talasima automatizacije budu najugroženiji.

Zaključak

AI ima potencijal da stvori ogroman materijalni višak i oslobodi ljude repetitivnih poslova, ali bez promišljene preraspodele prihoda i snažne socijalne zaštite rizikujemo da tehnologija proizvede obilje iz kojeg ljudi neće imati koristi. Javne politike — od UBI do novih modela vlasništva nad računarskim resursima — moraće da odgovore na taj izazov.

Ovaj članak je prilagođeni i skraćeni tekst razgovora sa Anton Korinekom iz podkasta Explain It to Me. Celu epizodu možete poslušati na Apple Podcasts, Spotify i drugim platformama.

Serija je podržana grantom Arnold Ventures; Vox je imao potpunu uredničku diskreciju.