Sažetak: Mohamed Bouazizi je krajem 2010. pokrenuo talas protesta koji je prerastao u Arapsko proleće i doveo do svrgavanja više dugogodišnjih lidera. Ben Ali, Mubarak, Gaddafi i Saleh izgubili su vlast — neki su ubijeni, neki su umrli u egzilu ili nakon suđenja. Sirija je potonula u dugu i razornu krizu, a prema navodima teksta, porodica Assad je svrgnuta krajem 2024. i utočište našla u Moskvi. Posledice pokreta i danas utiču na stabilnost, migracije i regionalnu dinamiku.
Arapsko proleće: Gde su danas lideri koje je pokrenuo talas protesta?
(Al Jazeera)
Pre petnaest godina čin Mohameda Bouazizija pokrenuo je talas protesta koji je prerastao u Arapsko proleće i zbrisao nekoliko decenija ustaljenih režima u regionu. U nastavku donosimo pregled pet lidera koji su izgubili vlast i šta se s njima dogodilo nakon 2011. godine.
Zine El Abidine Ben Ali (1936–2019)
Na vlasti: 1987–2011 (23 godine) Status: Preminuo u egzilu
(Al Jazeera)
Ben Ali je 1987. preuzeo vlast u Tunisu proglašavanjem Habiba Bourguibe nesposobnim za vladanje. Njegova vlast zasnivala se na bezbednosnim službama i lojalnoj partiji; istovremeno je otvarao ekonomiju, ali i omogućio rast korupcije, nejednakosti i cenzuru. Nakon samospaljivanja Mohameda Bouazizija 17. decembra 2010. godine, izbio je talas protesta kojim je 14. januara 2011. prisiljen da pobegne u Saudijsku Arabiju. Tuniski sud ga je osudio u odsustvu; umro je u Džedi 19. septembra 2019. godine.
Hosni Mubarak (1928–2020)
Na vlasti: 1981–2011 (30 godina) Status: Preminuo u Egiptu nakon puštanja na slobodu
(Al Jazeera)
Mubarak, bivši komandant vazduhoplovstva, vladao je Egiptom dominantnom ulogom vojske i vanrednim zakonima koji su gušili politčki pluralizam. Demonstracije koje su počele 25. januara 2011. dovele su do njegovog odlaska 11. februara iste godine. Suđen je i prvobitno osuđen zbog saučesništva u ubistvima demonstranata, ali su presude menjane; bio je pritvoren, oslobođen 2017. i umro u Kairu 25. februara 2020. godine.
Muammar Gaddafi (1942–2011)
Na vlasti: 1969–2011 (42 godine) Status: Ubijen od strane pobunjenika
(Al Jazeera)
Gaddafi je preuzeo vlast vojnom pobunom 1969. i uspostavio personalizovan, represivan režim koji je kontrolisao zemlju kroz revolucionarne odbore i prihod od nafte. Protesti u Bengaziju u februaru 2011. prerasli su u oružani ustanak nakon krvavog obračuna vlasti, a NATO kampanja i unutrašnje pobune slomile su režim. Gaddafi je uhvaćen i ubijen u Sirtu 20. oktobra 2011. godine.
Ali Abdullah Saleh (1947–2017)
Na vlasti: 1978–2012 (33 godine) Status: Ubijen (konflikt sa Hutima)
(Al Jazeera)
Saleh je vladao Severnim Jemenom, a potom ujedinjenim Jemenom, koristeći se plemenskim i vojnim savezništvima. Nakon pritiska protesta 2011. pristao je na prenos vlasti 2012. Međutim, vratio se na scenu savezništvima sa Hutima i učestvovao u preokretima koji su produbili sukob. Raskid saveza 2017. doveo je do njegovog ubistva od strane Hutija.
Bashar al-Assad (1965–)
Na vlasti: 2000–2024 (24 godine) Status: Srušen, u egzilu
Bashar al-Assad nasledio je oca 2000. i vodio centralizovanu, autoritarnu državu. Protesti koji su počeli u Dera’i prerasli su u dugotrajan građanski rat nakon oštrog sukoba vlasti i pobunjenika. Sukob je uleteo međunarodnim silama i izazvao ogromno raseljavanje stanovništva. Prema navodima iz teksta, 8. decembra 2024. Assadov režim je pao, a porodica Assad pobegla je u Moskvu gde im je odobren azil.
Zaključak: Arapsko proleće otvorilo je period brzih i često nasilnih promena — neki režimi su srušeni, neki su se prilagodili, a posledice kriza nastavile su da oblikuju političku i humanitarnu sliku regiona.
Pomozite nam da budemo bolji.
