Univerziteti Rizikuju Da Postanu Produžene Ruke Silicijumske Doline Ako Ne Preispitaju Uticaj AI

Profesorica Bruna Damiana Heinsfeld upozorava da univerziteti gube intelektualnu autonomiju ako bez kritičke analize prihvataju rešenja velikih tehnoloških kompanija. U eseju za Civics of Technology Project, docentkinja za tehnologije u učenju na University of Minnesota navodi da alati veštačke inteligencije često naturalizuju logiku Big Techa — efikasnost, skalabilnost i podaci postaju merilo istine.

Primeri u praksi

Heinsfeld ističe ugovor California State University vredan $16,9 miliona za uvođenje ChatGPT Edu na 23 kampusa, koji obuhvata preko 460.000 studenata i 63.000 zaposlenih do sredine 2026. godine. Univerzitet je takođe organizovao letnji "AI kamp" podržan od strane AWS-a, gde je korporativno brendiranje bilo prisutno u učionicama, promotivnim materijalima i opremi.

Kako AI menja nastavu i vrednosti

Prema Heinsfeld, kada univerziteti usvoje takve sisteme bez kritičkih mehanizama, studenti mogu naučiti da je logika velikih tehnoloških kompanija neizbežna, a ne predmet rasprave. To pomera fokus sa kritičkog ispitivanja na usaglašavanje sa ponuđenim alatima i vrednostima.

Kimberley Hardcastle said generative AI is quietly shifting knowledge and critical thinking from humans to Big Tech's algorithms.Courtesy of Kimberley Hardcastle

Predlozi stručnjaka

Kimberley Hardcastle, profesorka biznisa i marketinga na Northumbria University, za Business Insider naglašava potrebu za promenom dizajna ocenjivanja. Ona predlaže uvođenje "epistemoloških provera" u nastavu: trenutaka kada studenti moraju da objasne sopstveno rezonovanje, navedu izvore pored AI i pokažu kako su proverili informacije u odnosu na primarne dokaze.

"Obrazovanje bi trebalo da ostane mesto gde se suočavamo s arhitekturama naših alata," piše Heinsfeld. "U suprotnom, rizikujemo da postanemo laboratorija sistema koje bismo trebali kritikovati."

Šta univerziteti mogu da urade

Stručnjaci predlažu nekoliko mera koje bi mogle ublažiti rizik: kritičko vrednovanje ugovora i partnerstava s dobavljačima, transparentnost u korišćenju alata, uključivanje digitalne pismenosti i etike u kurseve, redefinisanje zadataka i ocenjivanja tako da zahtevaju prikaz procesa razmišljanja, kao i uspostavljanje institucionalnih mehanizama za evaluaciju uticaja tehnologije na nastavu.

Bez takvih koraka, upozoravaju Heinsfeld i Hardcastle, univerziteti rizikuju da izgube svoju ulogu u podsticanju kritičkog mišljenja i oblikovanju kriterijuma istine — u korist korporativnih interesa i tehnologijskih paradigma.

Izvori: Civics of Technology Project, Business Insider.