Arheološki tim kod Årdala pronašao je četiri teške srebrne narukvice zakopane sedam inča ispod podnih dasaka male kuće, verovatno iz 9. veka. Nalaz je ostao u izvornom kontekstu, što omogućava detaljniju analizu uslova zakopavanja i društvenih okolnosti. Predmeti su prevezeni u Arheološki muzej Univerziteta u Stavangeru, snimljeni rendgenski i biće podvrgnuti analizama zemljišta. Stručnjaci pretpostavljaju da je imanje bilo zapaljeno tokom nemira u Vikinškom dobu, a srebro je verovatno poticalo iz trgovine ili pljačke.
Otkriveno Vikinško Blago u Norveškim Planinama — Četiri Teške Srebrne Narukvice Iz 9. Veka
Viking Treasure Discovered on Norwegian FarmLorado - Getty Images
Tim arheologa na planinskoj farmi kod Årdala, severozapadno od Osla, pronašao je četiri teške srebrne narukvice iz Vikinškog doba, zakopane oko sedam inča (≈18 cm) ispod podnih dasaka male kuće. Nalaz je posebno značajan zato što su predmeti otkriveni u svom originalnom kontekstu, što omogućava detaljniju rekonstrukciju života i događaja na imanju.
Kako je otkriće nastalo
Pre nego što je farmer Tårn Sigve Schmidt proširio makadamsku stazu za traktor, angažovani su arheolozi kako bi proverili moguće arheološke zone. Prvobitno su ostali iznenađeni — ono što je izgledalo kao uvrnute žice brzo se ispostavilo da su u pitanju srebrni predmeti.
„Isprva sam mislio da je reč o uvrnutim bakarnim žicama koje se često nalaze na poljoprivrednom zemljištu, ali kada sam video da ih ima više i da su srebrne, shvatio sam da smo naišli na nešto uzbudljivo“, rekao je terenski arheolog Ola Tengesdal Lygre.
Arheološki kontekst i značaj
Istraživanja su pokazala da je na parceli nekada postojalo veće i moćno vikinško imanje sa više kuća i prostorima za stoku, koje je kontrolisalo pristup u fjord — strateška pozicija za trgovinu i odbranu. Pored narukvica pronađeni su i predmeti svakodnevne upotrebe: posude od steatitnog kamena (soapstone), nitne, noževi i kamenovi za oštrenje.
Volker Demuth, rukovodilac projekta u Arheološkom muzeju Univerziteta u Stavangeru, ističe da je nalaz izuzetno vredan jer predmeti nisu pomereni iz originalnog položaja. Takav kontekst daje arheolozima mogućnost da bolje razumeju okolnosti zakopavanja i društvene okolnosti u momentu događaja.
Postupci nakon otkrića
Narukvice su izvađene zajedno sa blokom zemlje u kojem su bile zakopane i prevezene u muzej. Napravljeni su rendgenski snimci, a biće analizirani i uzorci zemljišta kako bi se proverilo da li je srebro bilo umotano u tkaninu i da bi se rekonstruisalo tačno okruženje u kojem su predmeti bili skrivani. Arheolozi ne isključuju moguću vezu sa nakitom sličnog tipa pronađenim u Hjelmelandu 1769. godine.
Mogući istorijski okvir
Stručnjaci pretpostavljaju da je imanje u nekom trenutku bilo zapaljeno, verovatno tokom perioda nemira u Vikinškom dobu (otprilike 800–1050. g.), što bi moglo objašnjava zašto su vrednosti skrivena. Pošto u to vreme u Norveškoj nije bilo rudnika srebra, metal je verovatno došao iz inostranstva — trgovanjem, darovima ili plenom sa pljački i racija.
Direktor muzeja Ole Madsen najavio je da će nalaz uskoro biti izložen javnosti nakon završetka konzervacije i daljih analiza. Tim će zbog važnosti nalaza proširiti istraživanja u neposrednoj okolini.
Zašto je ovo važno: Predmeti pronađeni u svom originalnom kontekstu omogućavaju mnogo precizniju interpretaciju istorijskih događaja i društvenih odnosa na lokalitetu, pa je ovo otkriće vredno ne samo za Norvešku već i za razumevanje Vikinškog doba u širem evropskom kontekstu.
Pomozite nam da budemo bolji.
