U vrtu u Rebildu na Severnom Jutlandu pronađeno je oko 700 srebrnih predmeta iz vikinškog doba, ukupne težine gotovo 41 lb (≈18,6 kg), čime je oboren nacionalni rekord Danske. Deo blaga (320 predmeta, ~14 lb / ≈6,35 kg) bio je u glinenom sudu; našli su se srebrne poluge (jedna sa runama "hutu"), 47 novčića, narukvice i mali Thorov čekić. Nalaz sadrži anglosaksonske penije (Edward Mlađi, 899–924) i arapske dirhame, što ukazuje na široke trgovačke veze. Nacionalni muzej ocenjuje nalaz, a planirana je stalna izložba u Fyrkat Viking Museumu.
Ogromno vikinško blago u Rebildu: Oko 700 Srebrnih Predmeta, Najveći Nalaz U Danskoj
A Treasure Trove of Viking Age Silver Was Discovered in a Denmark Garden
U vrtu privatne parcele u Rebildu, na Severnom Jutlandu, otkriveno je blago sastavljeno od oko 700 srebrnih predmeta i fragmenata iz vikinškog doba, saopštio je Museums of North Jutland. To je najveće takvo otkriće ikada registrovano u Danskoj.
Vlasnik parcele, koji želi da ostane anoniman, planirao je da izgradi novu terasu kada je naišao na blago. "Trebao je da bude samo nekoliko sati teškog baštovanstva uklanjanja trave, kamenja i šljunka, ali posao se pretvorio u najveće iznenađenje mog života", rekao je on.
"Posle pola sata kopanja osetio sam nešto što je proizvodilo neobičan zvuk. Isprva sam mislio da je u pitanju stari gvožđe ili žica, ali kad sam počeo da kopam rukama iz zemlje su izranjali metalni predmeti jedan za drugim. Nakon pažljivog rada shvatio sam da su to nakit, novčići i srebrne poluge."
Otkriveno je oko 320 predmeta koji su bili smešteni u glineni sud i težili su oko 14 lb (približno 6,35 kg), dok je ostatak pronađen u okolnom tlu. Ukupna masa nalaza iznosi nešto manje od 41 lb (oko 18,6 kg), što ga čini otprilike tri puta većim od prethodnog rekordera poznatog kao Terslevskat.
Zbog čega je nalaz važan
Među predmetima su brojne srebrne poluge (jedna sa urezanim runama koje se čitaju kao "hutu"), narukvice, 47 celih novčića i fragmenti, mali Thorov čekić i razni isečeni komadi srebra. Nalaz jasno pokazuje da je srebro u vikinškom društvu služilo ne samo kao nakit već i kao sredstvo vrednovanja i plaćanja — često organizovano prema težini i finoći metala.
Među kovanicama nalaze se anglosaksonski peniji i arapski dirhami. Dva anglosaksonska penija potiču iz perioda vladavine kralja Edwarda Mlađeg (899–924), što pomaže u datovanju gomile. Arapski dirhami, koji su u nekim slučajevima isečeni i korišćeni u delovima, ukazuju na veze sa trgovinom i kontaktima daleko na istoku.
Šira perspektiva
Torben Sarauw, menadžer za kulturno nasleđe i arheolog pri Museums of North Jutland, ističe da nalaz pokazuje kako je Rebild bio povezan sa širim ekonomskim i kulturnim mrežama koje su obuhvatale područja oko Baltičkog mora, islamski svet na istoku i oblasti zapadno od Skandinavije, uključujući Englesku i zapadnu Evropu.
Jedna od poluga nosi urezane rune koje stručnjaci čitaju kao "hutu" — moguće značenje je lično ime, oznaka vlasništva ili neka druga identifikacija. Takvi detalji pomažu u razumevanju praksi skladištenja i prenosivog bogatstva u vikinško doba.
Dalji koraci
Zbog planirane izgradnje na parceli nije moguće sprovesti arheološka istraživanja na mestu nalaza, pa je Danski nacionalni muzej preuzeo procenu i dokumentovanje blaga. North Jutland Museums planira stalnu izložbu ovog nalaza u Fyrkat Viking Museumu, zajedno sa šest zlatnih narukvica iz nedavno otkrivenog Rold blaga.
Ovaj pronalazak dodatno potvrđuje značaj Rebilda kao područja koje često daje spektakularne nalaze iz vikinškog doba i otvara nove mogućnosti za proučavanje ekonomskih i kulturnih veza skandinavskog sveta u ranom srednjem veku.
Pomozite nam da budemo bolji.
