Nova analiza podataka misije Cassini dovodi u pitanje pretpostavku o postojanju globalnog, tečnog okeana ispod površine Titana. Istraživači iz JPL‑a predlažu da unutrašnjost čine debeli slojevi leda i „kaše“ s džepovima rastopljene vode koji sežu stotinama kilometara u dubinu. Otkriven je ~15‑satni vremenski pomak između gravitacione sile i odgovora površine, što bolje odgovara sluzastoj unutrašnjosti nego čistom okeanu. NASA‑ina misija Dragonfly mogla bi pružiti konačne dokaze kasnije ove decenije.
Titan Možda Nema Globalni Podzemni Okean — Nova Analiza Cassini Podataka Ukazuje Na „Kašastu“ Unutrašnjost
FILE - This image made by the Cassini spacecraft and provided by NASA on March 12, 2006, shows two of Saturn's moons, the small Epimetheus and smog-enshrouded Titan, with Saturn's A and F rings stretching across the frame. (NASA via AP)(ASSOCIATED PRESS)
Nova analiza podataka sa letelice Cassini navodi da Saturnov mesec Titan možda nema kontinuirani, globalni podzemni okean kako se dugo pretpostavljalo. Umesto toga, istraživači iz NASA‑inog Jet Propulsion Laboratory (JPL) i saradnici predlažu da unutrašnjost Titana čine debeli slojevi leda i „kaše“ s džepovima rastopljene vode — uslovi koji bi i dalje mogli da podrže mikrobiološki život.
Detalji studije
Tim je ponovo obradio podatke koje je sakupila misija Cassini i otkrio neobičan vremenski pomak između najvećeg gravitacionog privlačenja Saturna i stvarnog uspona Titanove površine. Umesto trenutnog odgovora koji bi se očekivao za mesec sa tečnim okeanom, zabeležen je pomak od oko 15 sati. Istraživači tvrde da taj kašnjenje bolje odgovara unutrašnjosti sastavljenoj od sluzaste, delimično istopljene ledene mase sa uključenim džepovima tečne vode.
Prema računarskim modelima iz rada, slojevi leda, kaše i vode mogu da se prostiru na dubinu veću od 550 km (oko 340 milja). Spoljašnja ledena kora procenjena je na približno 170 km (oko 100 milja), dok ispod nje mogu da postoje slojevi kaše i bazeni vode dubljine do dodatnih ~400 km (oko 250 milja). Uslovi u tim džepovima vode mogli bi da dostignu temperature i do 20 °C (68 °F), što povećava njihovu potencijalnu pogodnost za život.
FILE - This image provided by NASA shows bright methane clouds drifting in the summer skies of Saturn's moon Titan, along with dark hydrocarbon lakes and seas clustered around the north pole, as seen from the Cassini spacecraft, June 9, 2017. (NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute via AP, File)(ASSOCIATED PRESS)
Baptiste Journaux (Univerzitet u Vašingtonu): „S obzirom na novu sliku slane, skoro topljene sredine, postoji snažan razlog za optimizam kada je reč o potencijalu za vanzemaljski život.“
Vođa studije iz JPL‑a, Flavio Petricca, kaže da Titanova hidrosfera može biti u procesu zamrzavanja ili ponovnog topljenja nakon ranijeg ledenog perioda. Tim je koristio unapređene metode obrade podataka i modelovanja orijentacije Titana kako bi potkrepio svoje zaključke.
Luciano Iess (Sapienza, Rim), koji je ranije koristio podatke Cassini za podršku hipoteze o podzemnom okeanu, ostaje oprezan: „Svakako intrigantno ... ali trenutno dostupni dokazi nisu dovoljni da isključe Titana iz porodice svetskih okeana.“
Šta dalje?
Naredne misije i merenja trebalo bi da razjasne unutrašnju strukturu Titana. NASA‑ina misija Dragonfly, planirana za lansiranje kasnije ove decenije, nosiće letelicu nalik helikopteru koja će proučavati površinu i sastav Titana i mogla bi dati dodatne dokaze o tome da li ispod kore postoje trajni okeani ili slojevi kaše i džepovi vode.
Za kontekst: Titan je drugi najveći mesec u Sunčevom sistemu (prečnik ~5.150 km / ~3.200 milja). Među drugim kandidatima za „vodene svetove“ su Jupiterova Evropa i Ganimed, kao i Saturnov Enceladus, koji ispušta gejzere vode iz svoje zaleđene kore. Misija Cassini je lansirana 1997. godine, stigla u sistem Saturna 2004. i radila do 2017. kada je namerno bačena u Saturnovu atmosferu.
Pomozite nam da budemo bolji.
