Međunarodni tim je proučio devet izuzetno sačuvanih fosila Anchiornis huxleyi iz istočne Kine i otkrio obrazac haotičnog, nesimetričnog linjanja perja. Takav način linjanja podseća na moderne neleteće ptice i sugeriše da je Anchiornis verovatno bio pernati, ali neleteći dinosaur. Nalaz dodatno komplikuje razumevanje porekla leta, otvarajući mogućnost da su sposobnosti letenja u pennaraptoranima nastajale i nestajale tokom evolucije.
Anchiornis — Pernati Dinosaurus Koji Verovatno Nije Leteo
160-million-year-old Anchiornis fossils. Credit: From Kiat, Y., et al. Communications Biology (2025).
Naučnici su identificirali pernati dinosaur koji, prema novim analizama, verovatno nije bio sposoban za letenje. Radi se o vrsti Anchiornis huxleyi, predstavniku skupine pennaraptorana — dalekih predaka današnjih ptica.
Šta su istraživači uradili
Međunarodni tim je detaljno proučio devet izuzetno sačuvanih fosila pronađenih u području današnje istočne Kine. Kod svih primeraka zabeleženi su očuvani ostaci perja, što je omogućilo retku analizu načina linjanja (molt) kod ove vrste.
Ključni nalaz: haotično linjanje
Autori rada u Communications Biology opisuju obrazac linjanja kao haotičan i nesimetričan. To znači da su zamene većih letnih pera nastupale bez fiksne ili predvidljive sekvence i često nisu bile uparenih koraka između desnog i levog krila. Kod modernih ptica koje zavise od leta linjanje je obično uredno i simetrično kako bi se održala sposobnost letenja tokom tog perioda.
„Danas ptice koje zavise od leta linjaju perje postepenim i simetričnim procesom. Ptice koje ne lete linjaju na nasumičniji način“, rekao je vodeći autor studije, ornitolog i stručnjak za perje Yosef Kiat (Tel Aviv University).
Šta ovo znači za poreklo leta
Haotično linjanje kod Anchiornis sugeriše da su njegovo perje i krila verovatno imali druge funkcije — kao što su prikazivanje, termoregulacija ili ravnoteža — i da ova vrsta nije koristila krila za aktivan let. Nalaz dodatno komplikuje jednu od velikih paleontoloških dilema: da li se sposobnost letenja razvijala samo jednom u okviru pennaraptorana ili je nastajala i nestajala više puta tokom evolucije.
Dalji koraci
Autori naglašavaju da je neophodno sprovesti biomehaničke modele i dodatna istraživanja kako bi se preciznije ocenile funkcije perja kod Anchiornis i srodnih taksona. Nalazi otvaraju mogućnost da su neki pennaraptorani povremeno sticali i gubili sposobnost letenja tokom evolucije.
Zaključak: Analiza linjanja u fosilima pruža novi, neočekivani ugao za razumevanje nastanka leta — sitan detalj iz fosilnog zapisa može promeniti širu sliku evolucije krila i ponašanja pernate faune.
Izvor: Kiat et al., Communications Biology (2025). Priča je prvobitno objavljena u Nautilus.
Pomozite nam da budemo bolji.
