Pregovori Izrael–Liban U Nakuri: Šta Treba Znati Pre Sastanka Koji Nadgleda Prekid Vatre

Sastanak predstavnika Izraela, Libana, SAD, Francuske i UNIFIL-a u južnolibanonskom gradu Nakuri održava se u trenutku pojačanih tenzija i učestalih incidenata pored granice. Dogovoreni mehanizam treba da nadgleda primenu prekida vatre postignutog 27. novembra 2024. godine, dok istovremeno postoje bojazni da bi sukob mogao ponovo eskalirati.

Šta je mehanizam u Nakuri?

Mehanizam čine predstavnici Sjedinjenih Država, Francuske, Izraela, Libana i UNIFIL-a. Predsedava mu američki general, a sastanci su prvobitno bili pretežno vojnog karaktera. Pod pritiskom Izraela, libanski predsednik Michel Aoun imenovao je civilnog predstavnika Simona Karama, dok je Izrael naveo civilnog izaslanika iz Saveta za nacionalnu bezbednost, Uri Resnicka. Na sastanku je bio prisutan i američki izaslanik za Liban.

Poverljivi cilj i obaveze stranaka

Zvanični zadatak mehanizma je nadgledanje i verifikacija poštovanja prekida vatre. Uslovi prekida vatre su delimično nedorečeni, ali osnovne pretpostavke uključuju prestanak napada s obe strane, razoružanje oružanih grupa na jugu Libana i povlačenje stranih trupa iz spornih oblasti.

„Glavni zadatak mehanizma je da nadgleda, verifikuje i učini sve što je moguće da se poštuje sporazum“, rekao je libanski zamenik premijera Tarek Mitri.

Kršenja i sporna pitanja

Prema izveštajima Ujedinjenih nacija i medija, od 8. oktobra 2023. do danas u sukobima u Libanu je poginulo na hiljade ljudi; iznosi koji se u tekstu pominju ukazuju na teške posledice sukoba. Prema navodima iz članka, posle dogovorenog prekida vatre (27.11.2024.), zabeleženo je više stotina žrtava u nastavljenim incidentima — brojevi se u tekstu navode prema UN izvorima. Liban tvrdi da je uglavnom ispunio svoju stranu dogovora, dok Izrael, prema libanskim zvaničnicima i nekim međunarodnim izvorima, nastavlja sa vojnim aktivnostima i drži pet okupiranih lokacija na jugu.

Političke i bezbednosne implikacije

Uključivanje civilnih predstavnika široji je opseg mehanizma: Izrael ističe da želi da razgovori obuhvate i nemilitarna pitanja, poput ekonomskih inicijativa i zone ekonomske saradnje koju podržava SAD. Libanska javnost i politički akteri teško bi prihvatili bilo kakav oblik normalizacije bez povlačenja i rešavanja pitanja teritorijalne kontrole i raseljenih lica — više desetina hiljada stanovnika i dalje su raseljene iz južnih oblasti.

Hezbolah: stanje i moguće reakcije

U članku je pogrešno navedeno da je vođa Hezbolaha ubijen; to nije tačno. Hezbolah je, po mnogim ocenjivanjima, oslabljen tokom sukoba, izgubivši neke komande i resurse, ali i dalje ostaje značajan politički i vojni akter u Libanu. Kako bi reagovao na dalji proces razoružavanja ili pritisak, teško je predvideti: mogućnosti variraju od političkih pritisaka do oružanih incidenata, zavisno od dinamike na terenu i međunarodnog pritiska.

Međunarodni kontakti i dalje opcije

Diplomatski kontakti su intenzivni: zvaničnici iz SAD, Saudijske Arabije i Francuske sastajali su se s rukovodstvom libanske vojske kako bi koordinisali pristup i dokumentovali napore libanske vojske u sprovodjenju odredbi o razoružanju. Ipak, ključna pitanja — granica, povlačenje i status raseljenih lica — ostaju otvorena i sporna.

Šta pratiti dalje

• Da li će mehanizam u Nakuri uspeti u verifikaciji prekida vatre i smanjenju incidenata?
• Hoće li pregovori uključiti konkretne mere za povratak raseljenih i ekonomske pakete koji bi smanjili tenzije?
• Kako će Hezbolah reagovati na eventualne korake koji bi striktno ograničili njegovu infrastrukturu na jugu?

Situacija ostaje fluidna: sastanci i izjava će uticati na kratkoročne tenzije, ali trajno rešenje zahtevaće političke kompromise, međunarodni nadzor i adresiranje humanitarnih posledica sukoba.