Brutalne "RedMan" Vežbe U Policijskim Akademijama Povezane Sa Smrću I Teškim Povredama

Tokom role‑play simulacije na Texas Game Warden Training Center u Hamiltonu (Teksas) 13. decembra 2024. godine, najmanje 13 kadeta prijavilo je povrede — uključujući dva potresa mozga, tešku povredu kolena, krvavi nos, slomljeni zglob i najmanje dve osobe koje su zahtevale operaciju. Jedan kadet je podneo ostavku u znak protesta, a drugi je odustao pre same vežbe.

Državna istraga kasnije nije našla nepravilnosti u sprovođenju vežbe; njeni branitelji tvrde da je cilj podučavanje donošenju odluka pod jakim fizičkim i psihičkim pritiskom. Za mnoge učesnike, međutim, iskustvo je bilo traumatizujuće — a incident u Teksasu samo je jedan u nizu sličnih događaja širom zemlje.

Vežbe „RedMan“ i šta podrazumevaju

Vežbe koje se u žargonu često nazivaju RedMan (po boji i tipu zaštitne opreme) osmišljene su da nauče pripravnike kako da se odbrane od agresivnih osumnjičenih. To su jedni od najzahtevnijih testova u policijskim akademijama: taktički sukobi, višestruki protivnici, iscrpljujuće serije borbi.

Veći problem: povrede i smrtni slučajevi

Pregled The Associated Press pokazuje da su od 2005. godine ovakve vežbe povezane sa najmanje tucet smrtnih slučajeva i stotinama povreda, od kojih su neke ostavile trajne posledice. Među istaknutim slučajevima su smrt 30‑godišnjeg Jon‑Marques Psalmsa u San Francisku nakon sudara sa instruktorom u pufnatom odelu, i smrt 24‑godišnjeg pripravnika čuvara divljači Willima Baileyja u Kentakiju, koji je kolabirao tokom borbe u bazenu i čija je smrt okarakterisana kao slučajno utapanje povezano sa srčanom aritmijom.

Raniji incidenti uključuju slučajeve teških amputacija i smrtnih ishoda u drugim državama, kao i priče o onemogućenim kadetima nakon sukoba sa agresivnim instruktorima.

Različiti oblici i nedostatak uniformnih pravila

Akademije imaju široku diskreciju u osmišljavanju ovakvih treninga — nazvani su "combat training", "Fight Day" ili "stress reaction training" — i primenjuju se na lokalnom, okružnom i državnom nivou. Vežbe variraju: pojedini kadeti brane se od više instruktora, drugi prolaze kroz niz borbi uz namerno angažovane veće i iskusnije instruktore. Iako koriste zaštitnu opremu, ne postoje jedinstvene nacionalne smernice o bezbednosti, obaveznom prisustvu medicinskog osoblja ili ograničenju intenziteta.

Svedočenje Heather Sterling

Među povređenima je i Heather Sterling, bivša instruktorica odbrambenih taktika iz Vajominga koja se prijavila u teksašku akademiju. Sterling je izrazila zabrinutost zbog tzv. vežbe „četiri na jedan“, gde kadetkinje bivaju izložene naletu četvorice instruktora. Video snimak pokazuje da je Sterling sedam puta pogođena u glavu u manje od dve minute, pri čemu joj je poslednji udarac skinuo kacigu; kasnije joj je dijagnostikovan potres mozga.

Sterling je vežbu položila, ali je napustila akademiju u znak protesta i javno poziva na promene: "Brinem da će neko biti ubijen. Ovo je loše maskiran napad", rekla je.

Zahtevi za reformom i odgovor branilaca prakse

AP‑ovo izveštavanje pokreće pitanja o potrebi za jedinstvenim standardima obuke, obavezom medicinskog nadzora i jasnijim pravilima o bezbednosti. Zagovornici ovakvih treninga tvrde da, kada su pravilno projektovani i nadgledani, oni pripremaju buduće policajce za stresne situacije i uče važne odbrambene veštine. Kritičari, međutim, ukazuju na rizik od fizičkog i psihičkog zlostavljanja i na to da intenzitet ovih treninga može odbiti potencijalno sposobne kadete ili dovesti do tragičnih posledica.

Zaključak: Slučajevi iz Teksasa i drugih država pokazuju potrebu za transparentnijim regulisanjem taktičkih treninga, boljem medicinskom pripremom i nezavisnim nadzorom kako bi se smanjio rizik po zdravlje cadeta, a istovremeno sačuvala efektivnost obuke.