Priča prati Sonama Tašija, bivšeg aktivistu iz Katmandua koji je zbog nemogućnosti dobijanja dokumenta i sve jačeg nadzora preselio u tibetanski izgnanički centar u Indiji sa sinom. Istraga AP-a otkriva da su delovi kineske nadzorne tehnologije u Nepalu prvobitno potekli od američkih kompanija. Pojačan policijski nadzor i kamere utišali su pokret "Slobodan Tibet", dok je broj tibetanskih izbeglica koje dolaze u Nepal pao na jednocifrene vrednosti.
Foto-esej: Tibetanci napuštaju Nepal — kako nadzor guši glasove i tera porodice u egzil
Sonam Tashi takes a walk in a temple at the Tibetan Children's Village school in Mcleodganj near Dharamshala, India, March 6, 2025. (AP Photo/Manish Swarup)
DHARAMSHALA, Indija (AP) — Sonam Taši odbija da njegov sin nasledi isti strah koji je oblikovao njegov život u Katmanduu.
Ranije aktivan u pokretu "Slobodan Tibet" u glavnom gradu Nepala, Taši je vremenom ostao bez mogućnosti da obezbedi zvanične lične dokumente za dete. Ove godine je preselio sa sinom u tibetanski izgnanički centar u Indiji, gde mu se otvara prilika za obrazovanje i slobodniji život koji kod kuće više nije bio moguć.
U novom gradu pridružio se retkom protestu — prizoru koji podseća na nekadašnje ulice Katmandua, mesto gde monasi šetaju otvoreno, a portret Dalaj-lame nije razlog za strah.
Istraga i tehnološki trag
Istraga agencije The Associated Press otkrila je da su mnogi elementi kineske nadzorne tehnologije primenjene nad Tibetancima u Nepalu prvobitno potekli od američkih kompanija. Uprkos upozorenjima da su kineske firme kopirale ili krale dizajne, te kompanije su tokom više od dve decenije pomagale u izgradnji i prilagođavanju kineskog nadzornog sistema.
Nadzor koji usmerava sudbine
Rođen u Nepalu kao dete tibetanskih izbeglica, Taši je godinama bio na prvim linijama protesta, često ispred kineske ambasade u Katmanduu. U ranim godinama hapšenja su bila kratka — dan ili dva — ali od oko 2015. policija je počela da zadržava demonstrante nedeljama. Publika se razvodnila, a mnogi su prestali da dolaze.
Nadzor ih je pratio i van protesta. Policija je često dolazila satima pre okupljanja i postavljala pitanja o planovima i kretanjima koja su delovala kao da su unapred poznata. Kamere su se množile — oko tibetanskih naselja, u hramovima i pored privatnih kuća. U Boudhi, nekadašnje spokojno zadržavanje ispod stupa zamenilo je osećanje nelagodnosti pod svevidećim pogledom.
«Svuda su kamere», rekao je Taši. «Nema budućnosti.»
Sada u 49. godini, Taši je pre svega otac koji pokušava da izvuče svog desetogodišnjeg sina pre nego što se mreža nadzora još više zategne. Dok je autobus vijugao ka indijskoj granici, on je kroz prozor posmatrao kako terasaste padine prelaze u šumu i razmišljao o neizvesnoj budućnosti.
Posledice za zajednicu
Ovaj sistem nadzora značajno je utišao nekada živahan pokret "Slobodan Tibet" u Nepalu. Hiljade Tibetanca nekada su svake godine tražile utočište u Nepalu; prema tibetanskim službenicima u toj zemlji, prošle godine njihov broj je pao na jednocifrene vrednosti.
Daleko od Nepala, u Vašingtonu, D.C., Priče iz egzila oslikavaju tihu usamljenost. Namkyi, koja je kao 15-godišnjakinja bila uhapšena i osuđena na tri godine zatvora zbog protesta protiv kineske vlasti, putovala je u SAD da svedoči o sopstvenom iskustvu gubitka doma i slobode.
Obučena u crno, sa dve male značke — tibetanskom i američkom — na kaputu, Namkyi opisuje kako je pod rastućim nadzorom ćutanje postalo mehanizam opstanka za sve ređu tibetansku zajednicu u Nepalu. «Znaju da su posmatrani», kaže ona, sa lomljivom nadom da bi glasovi koji dopru do sveta mogli jednog dana da naprave razliku.
Ovo je dokumentarni foto-esej kuriran od strane urednika fotografija agencije Associated Press.
Pomozite nam da budemo bolji.
