James Webb je otkrio egzoplanetu PSR J2322-2650b koja je izdužena pod uticajem snažne gravitacije pulsara i izgleda kao "limun". Ima masu sličnu Jupiteru, kruži na oko 1 milion milja od zvezde i jedna orbita traje 7,8 sati. Atmosfera je gotovo isključivo od helijuma i ugljenika, sa temperaturama do ~3.700 °F (~2.040 °C), a naučnici razmatraju da li je reč o ostaku zvezde, black-widow scenariju ili novoj klasi objekata.
James Webb Otkrio "Limunastu" Egzoplanetu: Svet Od Helijuma I Ugljenika
NASA, ESA, CSA, Ralf Crawford (STScI)
Astronomi koji koriste Svemirski teleskop James Webb otkrili su izuzetno neobičnu egzoplanetu koja liči na izduženi limun — objekat koji preispituje poznate modele formiranja i sastava egzoplaneta.
Objekat mase približne Jupitera, označen PSR J2322-2650b, kruži na oko 1 milion milja (≈1,6 miliona km) od svoje zvezde — otprilike 1% udaljenosti Zemlja–Sunce. Jedna orbita traje samo 7,8 Zemljinih sati. Zbog ekstremne blizine i jakih plimskih sila, pulsar izvlači planetu u snažno izdužen, elipsoidni oblik, nalik limunu ili fudbalskoj lopti.
Pulsar u ovom sistemu je brzo rotirajuća neutron zvezda — gusti ostatak supernove koji emituje snažan snop zračenja. Pošto pulsari uglavnom zrače u gama-opsegu, njihov sjaj je slab u infracrvenom delu spektra kojim radi James Webb, pa je moguće posmatrati planetu bez zasenčivanja sjajem domaćina. To je omogućilo da naučnici dobiju izuzetno čist spektar samog planeta.
„Ovaj sistem je jedinstven jer možemo posmatrati planetu osvetljenu od svojeg doma, a ne videti domaćina uopšte,“ rekla je koautorka Maya Beleznay sa Stanforda u izjavi za NASA.
Spektroskopska posmatranja otkrila su još neočekivanijih karakteristika: atmosfera PSR J2322-2650b gotovo je potpuno sastavljena od helijuma i ugljenika, a površinske temperature dostižu oko 3.700 °F (~2.040 °C). Takav sastav je do sada neviđen i sugeriše odsustvo uobičajenih elemenata као što su kiseonik i azot koji bi vezivali ugljen u poznatim hemijskim oblicima.
Zbog toga meteorologija na ovoj planeti izgleda radikalno drugačije: istraživači predlažu postojanje oblaka od ugljenične čađi koji plutaju kroz atmosferu, a u dubljim slojevima ti oblaci bi mogli kondenzovati u čvrste čestice, pa čak i u fragmentirane dijamantske čestice.
„Veoma je teško zamisliti kako dobijate ovako ekstremno ugljenično obogaćen sastav. Izgleda da isključuje sve poznate mehanizme formiranja,“ rekao je Michael Zhang, vodeći autor studije sa Univerziteta u Čikagu.
Kako je nastao ovaj misterij? Naučnici razmatraju nekoliko scenarija. Jedan je analogan sistemima tipa "black widow", gde pulsar postepeno preuzima materijal sa svog pratioca i postepeno ga uništava — do sada je to viđeno pre svega kod binarnih parova pulsar–zvezda. Druga mogućnost je da je PSR J2322-2650b ostatak zvezde koji je kroz ekstenzivno "grizenje" izgubio većinu mase. Treća, uzbudljivija opcija je da se radi o potpuno novoj klasi objekata za koju još nemamo ime.
Studija objavljena u The Astrophysical Journal Letters otvara više pitanja nego što daje odgovora: od načina formiranja i hemijskog porijekla atmosfere do fizike plimskih deformacija pri ekstremnim uslovima. PSR J2322-2650b je primer kako nova posmatranja mogu dramatično proširiti granice naše predstave o svemiru.
Pomozite nam da budemo bolji.
