Nairobijska devetotačka deklaracija potpisana je 16. decembra kao pokušaj da se civili postave kao "treći pol" naspram SAF-a i RSF-a. Dokument je podržan od strane nekoliko partija, organizacija građanskog društva i lidera kao što su Abdalla Hamdok i Abdelwahid al-Nur, ali kritičari kažu da ne odražava širi građanski pokret. Evropski zvaničnici traže konsolidaciju pod okriljem AU, dok analitičari upozoravaju da inicijativa može više tražiti međunarodnu podršku nego domaći konsenzus.
Nairobijski plan: Da li je to stvarni preokret za civile u Sudanu?
Former Prime Minister Abdalla Hamdok, left, and Abdelwahid al-Nur met in 2019 in Khartoum [File: Embassy of France in Sudan/Facebook]
16. decembra u Nairobiju je potpisana devetotačka politička deklaracija koju su potpisale političke partije, naoružani pokreti, organizacije civilnog društva i pojedini istaknuti lideri, a koja tvrdi da postavlja civile kao "treći pol" nasuprot Sudaneskim Oružanim Snagama (SAF) i Rapid Support Forces (RSF). Dokument je predstavljen kao platforma protiv rata i za povratak demokratske tranzicije, ali ostavlja otvorena pitanja o predstavljanju građana na terenu i konkretnoj sigurnosnoj reformi.
Šta deklaracija sadrži i ko je potpisao
Autori Nairobijske deklaracije ističu nameru da povrate političku agenciju civilima nakon meseci marginalizacije od strane oružanih aktera i međunarodnih posrednika. Među potpisnicima su Nacionalna Umma Partija, Sudanska kongresna partija, organizacije civilnog društva kao što su Udruženje advokata Darfura i Koordinacija interno raseljenih lica i izbeglica, kao i Sudan Liberation Movement (SLM-AW) pod vođstvom Abdelwahida al-Nura. Potpisao ju je i bivši premijer Abdalla Hamdok.
Kontekst: Kvadrilater i međunarodni pritisci
Dokument je nastao u senki ranijeg saopštenja Kvadrilatera (Egipat, Saudijska Arabija, UAE i SAD) iz septembra, koje je pozivalo na tromesečni prekid vatre, humanitarnu pomoć i proces za civilnu tranziciju — uključujući izuzimanje ostataka režima Omara al-Bashira i reformu bezbednosnih snaga pod civilnim nadzorom. Mnogi analitičari smatraju da će se Nairobijska deklaracija lakše plasirati međunarodnim partnerima ukoliko odražava ove zahteve.
Kritike iznutra: nedostatak šire uključenosti
Sudanski istraživač Hamid Khalafallah kritikovao je inicijativu kao “reprodukciju prethodnih grupa” koje nisu uspevale da predstavljaju širi građanski pokret. Iako su u tekstu pomenuti otpornički odbori — lokalne komšijske grupe koje su igrale ključnu ulogu tokom protesta 2019. — nijedan odbor formalno nije potpisao deklaraciju. Nacrti su, prema izveštajima, deljeni sa nekim grassroots grupama, ali proces je napredovao bez kolektivne deliberacije, što je pojačalo sumnje da su civili instrumentalizovani više nego osnaženi.
"To je u mnogim aspektima reprodukcija grupa koje su imale problem da predstavljaju sudanski narod," rekao je Khalafallah za Al Jazeeru.
Međunarodna reakcija i politička dinamika
Evropski zvaničnici distancirali su se od Nairobijske inicijative i zagovaraju konsolidaciju civilnih platformi pod okriljem Afričke unije (AU). Jedan visoki diplomata EU rekao je da Brisel želi "samo jedan civilni proces" koji bi bio široko prihvaćen i kredibilan, kako se ne bi legitimisalo vojne strukture po defaultu.
Američki savetnik za Afriku Cameron Hudson izrazio je zabrinutost da deklaracija deluje kao "reverse engineering" poruka Kvadrilatera — dakle više usmerena ka pridobijanju međunarodnog odobrenja nego ka izgradnji domaćeg konsenzusa. Hudson je upozorio i na problem sekvenciranja: po njegovom mišljenju, napori oko prekida vatre i humanitarne pomoći ne bi trebalo preuranjeno da se povezuju sa reformama vojske dok nasilje ne bude smanjeno.
Paradoks: zahtevi protiv vojski, a bez njih nema mira
Ključna kontradikcija ostaje: međunarodni akteri sve češće tvrde da ni SAF ni RSF ne bi trebalo da imaju političku budućnost i da ostaci Bashirovog režima moraju biti isključeni. Istovremeno, obe sile ostaju neophodne za postizanje prekida neprijateljstava, što komplikuje strategiju i postavlja pitanje realističnošću planova koji isključuju uticajne vojno-političke aktere.
Šta sledi?
Nairobijska deklaracija je simboličan korak ka pokušaju građanskog objedinjavanja, ali bez jasnog mehanizma za uključivanje grassroots otpora i bez detalja o političko-vojnim reformama ostaje pitanje koliko može da utiče na stvarnu dinamiku sukoba. Ključni faktori koji će odrediti njen uticaj su: reakcija SAF-a i RSF-a na pozive za prekid vatre, spremnost regionalnih i međunarodnih aktera da podrže inkluzivan proces preko AU, i sposobnost potpisnika da izgrade poverenje sa lokalnim pokretima i raseljenim zajednicama.
Zaključak: Nairobijska inicijativa pokušava da vrati ulogu civilima u sudanskoj tranziciji, ali do sada deluje više kao diplomatski okvir nego kao operativni plan za promenu na terenu. Njena uspešnost zavisiće od stvarne veze potpisnika sa građanskim pokretom i od sposobnosti međunarodne zajednice da podrži inkluzivan, realističan i sekvenciran pristup miru i reformama.
Pomozite nam da budemo bolji.
