Američke snage pojačale su nadzor i zaplene tankera sa sankcionisanom venezuelanskom naftom, nakon što je administracija SAD najavila blokadu 16. decembra. Venezuela, koja je nekada izvozila milione barela dnevno, sada proizvodi oko jedan milion bpd, dok značajan deo (proc. 500.000 bpd) ide na crno tržište prema Aziji. Zaplene i blokada mogu da prepolove izvoz, podignu troškove transporta i dodatno ugroze ionako posrnulu ekonomiju, pojačavajući pritisak na režim predsednika Madura.
Da Li SAD Ciljaju Venezuelsku Naftu? Šta Znače Zaplene Tankera i Blokada
US President Donald Trump (L) has accused Venezuela under Nicolas Maduro of using oil money to finance 'drug terrorism, human trafficking, murder and kidnapping' (Andrew Caballero-Reynolds)(Andrew Caballero-Reynolds/AFP/AFP)
Američke snage raspoređene u Karibima pojačale su nadzor i zaplene tankera za koje se tvrdi da prevoze sankcionisanu venezuelansku naftu. To je podstaklo pitanja o pravoj motivaciji Vašingtona: da li je reč o borbi protiv krijumčarenja, pritisku za promenu režima ili o interesu za ogromne naftne rezerve Venezuele?
Šta znamo
Naftne veze
Američke kompanije iskorišćavaju venezuelansku naftu još od prvih otkrića 1920-ih, a mnoge rafinerije u SAD su projektovane za preradu teške venezuelanske sirove nafte. Do sredine 2000-ih Venezuela je bila jedan od glavnih snabdevača američkog tržišta.
Trenutno stanje proizvodnje
Sа vrha od preko tri miliona barela dnevno početkom 2000-ih, proizvodnja Venezuele pala je na oko jedan milion barela dnevno — otprilike 2% svetske proizvodnje. Pod posebnom licencom, američka kompanija Chevron eksploatiše oko 10% te količine i, prema dostupnim ocenama, jedina je koja trenutno može da šalje venezuelansku naftu u SAD (oko 200.000 bpd).
Crno tržište i izvozi
Bivši zvaničnik PDVSA Juan Szabo procenjuje da oko 500.000 barela dnevno ide na takozvano "crno tržište", pretežno ka Kini i drugim azijskim kupcima. Unutrašnja industrija trpi zbog korupcije, nedovoljnog ulaganja i američkih sankcija uvedenih 2019. godine.
Blokada i zaplene
Predsednik SAD je 16. decembra najavio blokadu za sankcionisane naftne tankerе ka i iz Venezuele. Nekoliko dana ranije američke snage zaplenile su tanker M/T Skipper, za koji se navodi da je prevozio više od milion barela, a Obalska straža je kasnije zaplenila i tanker Centuries (navodno oko 1,8 miliona barela). Zvaničnici su naveli i potragu za trećim brodom, navodno Bella 1, koji je pod sankcijama zbog povezanosti s Iranom.
Vladimirski kontekst: Analitičari upozoravaju da su razlozi akcija Vašingtona mešoviti — pored fizičkog zaustavljanja krijumčarenja, radi se i o geopolitičkoj borbi za uticaj u regionu u odnosu na Rusiju i Kinu.
Mogući efekti na ekonomiju Venezuele
Blokada i zaplene mogu da uplaše brodarske kompanije, podignu cenu transporta i znatno smanje izvoz — neki analitičari procenjuju pad izvoza za skoro polovinu u narednim mesecima. To bi dodatno ugrozilo priliv deviza i produbilo ekonomsku krizu u Venecueli, pojačavajući pritisak na režim predsednika Nikolasa Madura.
Napomene o izjavama
Brazilски predsednik Luiz Inácio Lula da Silva izrazio je sumnju da je interes isključivo u nafti i ponudio posredovanje. Na televiziji Fox News, guvernerka Južne Dakote Kristi Noem kritikovala je politiku vlade u Vašingtonu i podržala zaplene, ali ona nije američka sekretarka za unutrašnju bezbednost — takva netačna atribucija pojavila se u ranijim izveštajima.
Zaključak: Iako je teško utvrditi jednu jedinu motivaciju, događaji ukazuju na kombinaciju interesa — pravni, strateški i geopolitički. Posledice za Venezuelu su neposredne i teške: manji izvoz, veći troškovi transporta i dodatno slabljenje ekonomije.
afc-mbj-jt/mlr/des
Pomozite nam da budemo bolji.
