NASA je 16. decembra 2025. lansirala naučni balon GAPS iz Antarktika; balon je dosegao plovni nivo od oko 120.000 stopa (36–36,6 km). GAPS traži retke antinukleuse — antideuterone, antiprotone i antihelijum — čija detekcija može dati važne tragove o tamnoj materiji. Let je izveden sa Ross Ice Shelf u blizini baze McMurdo, a podaci prikupljeni tokom dugih letova mogu potrajati mesecima pre potpune analize.
NASA Lansirala Balon GAPS u Antarktiku — Traži Retke Antičestice Koje Mogu Otkriti Tamnu Materiju
NASA's new science balloon launched from Antarctica. . | Credit: NASA/Andy Hamilton
Pre nego što teleskopi stignu u orbitu — ili umesto skupih satelitskih misija — NASA često koristi naučne balone velike visine za izvođenje naprednih istraživanja. Takvi baloni mogu podići instrumente na oko 120.000 stopa (približno 36–36,6 km), visoko u stratosferu, iznad većine Zemljine atmosfere, uz znatno manje troškove i logistike nego svemirska misija.
Zašto baš Antarktik?
Antarktik je idealna lokacija za letove dugog trajanja. Tokom australnog leta, skoro stalno sunčevo osvetljenje i stabilni polarni vetrovi omogućavaju balonima da ostanu u letu danima ili nedeljama i kruže oko kontinenta. NASA-ina godišnja kampanja za balone dugog trajanja u Antarktiku vodi se sa Ross Ice Shelf u blizini stanice McMurdo, koju održava U.S. National Science Foundation.
Lansiranje i misija GAPS
Prvi naučni let u okviru antarktičke kampanje 2025. poletio je u 05:30 po NZST u utorak, 16. decembra, što odgovara 18:30 po srednjoevropskom vremenu (CET) 15. decembra. Balon je uspešno dostigao plovni nivo i plutao na visini od oko 120.000 stopa (oko 36 km) noseći eksperiment GAPS (General AntiParticle Spectrometer).
A massive payload (the GAPS instrument gondola) is suspended from a crane in the foreground while the balloon is set up in the background. | Credit: NASA/Andy Hamilton
Fotografija objavljena uz vest snimljena je u blizini lokacije Rubilotta, odakle je balon lansiran.
Šta GAPS traži i zašto je važno
GAPS je dizajniran da traži retke antinukleuse iz kosmičkih zraka — pre svega antideuterone, ali i antiprotone i potencijalno antihelijum. Dosad nije jasno potvrđena detekcija antideuterona ni antihelijuma u kosmičkim zracima. Ako GAPS detektuje čak i jedan antideuteron, to bi moglo biti važan trag o poreklu ovih čestica i potencijalno o tamnoj materiji, koja čini većinu mase u svemiru, a ne emituje svetlost.
Eksperiment koristi sistem merenja vremena leta (time-of-flight) da odredi brzinu čestica i tracker sistem koji beleži njihove interakcije i putanje kroz detektor. Kombinacija ovih mera omogućava razlikovanje retkih antičestica od uobičajenog kosmičkog pozadinskog signala.
Šta sledi
Sada kada je balon u plovnom letu, tim GAPS će prikupljati podatke tokom predviđenog trajanja misije. Analiza prikupljenih podataka može potrajati mesecima, ali čak i rano otkriće bi moglo pružiti novu perspektivu o fizičkim procesima u svemiru i prirodi tamne materije.
Napomena: Iako je lokacija lansiranja u Antarktiku udaljena, rezultati ovakvih eksperimenata imaju globalni značaj za astrofiziku i kosmologiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
