Stručnjaci upozoravaju da Evropa trenutno nije dovoljno spremna za moguć direktan sukob sa Rusijom i da su hibridne operacije već prisutne. NATO ima planove za odbranu Baltičkih država, ali analitičari smatraju da planovi često precenjuju dostupne resurse. Potrebni su hitno jačanje vojne spremnosti, otpornosti kritične infrastrukture i jasna komunikacija vlasti sa građanima kako bi se obezbedila društvena podrška za mere odbrane.
Sjena Rusije Nad Evropom: Evropa Nije Spremna — Vrijeme Za Buđenje
Candidates to join Poland's Territorial Defence marching in a defensive formation after finishing 16 days ''Tactical Loop'' training in Pasternik Garrison Training Center. - Dominika Zarzycka/SOPA Images/LightRocket/Getty Images
Kada su se prošlog meseca u Whitehallu sastali ljudi iz odbrane, bezbednosnih službi i istraživačkih centara da procene spremnost Velike Britanije i njenih saveznika za mogući oružani sukob sa Rusijom, zaključak je bio jasan i zabrinjavajući: Evropa trenutno nije dovoljno spremna.
The house of Alicja and Tomasz Wesolowski in Poland's Wyryki-Wola was destroyed after Russian drones violated Polish airspace during an attack on Ukraine. - Kacper Pempel/Reuters
Šta stručnjaci kažu
Na konferenciji koju je organizovao londonski think‑tank Royal United Services Institute (RUSI) okupili su se aktuelni i bivši pripadnici oružanih snaga, zvaničnici, istraživači i stručnjaci iz odbrambene industrije. Njihova procena zasniva se na opštem obaveštajnom konsenzusu da se Moskva priprema za mogućnost direktnog sukoba sa Evropom, dok istovremeno vodi i hibridne operacije koje destabilizuju zemlje Zapada.
Russian President Vladimir Putin speaks during a meeting of the Council of the Collective Security Treaty Organization (CSTO) at the Senate Palace of the Kremlin in Moscow on December 8. - Pavel Bednyakov/Reuters
Hibridne pretnje već su vidljive
Stručnjaci ukazuju na niz incidenata koje pripisuju ruskim tajnim službama i operacijama: sabotaže kritične infrastrukture, kampanje dezinformacija, ponovljeni preleti i upadi dronova u prostor NATO država, te ometanja GPS signala u baltičkim zemljama. Rusija zvanično negira umešanost, ali prema analitičarima, učestalost i način delovanja ukazuju na koordinisane napore za narušavanje stabilnosti.
Soldiers of the 88th Gun Battery of the British Army prepare an artillery gun during the Allied Spirit 25 military exercise in Germany. - Sean Gallup/Getty Images
„Vidimo dronove pored aerodroma i raste osećaj da je samo pitanje vremena pre nego što neki od tih dronova izazove teže posledice“, rekao je Sam Greene, profesor ruskih politika na King’s College London.
NATO planovi i realnost resursa
NATO je razvio kontingencione planove za odbranu baltičkih država, a više evropskih članica znatno je povećalo izdvajanja za odbranu posle ruske invazije na Ukrajinu. Prema podacima NATO‑a, 31 od 32 članice očekuje da ispuni cilj od 2% BDP‑a za odbranu ove godine, dok je politički dogovoreno postepeno povećanje cilja do 5% BDP‑a do 2035. Međutim, mnogi analitičari i praktičari upozoravaju da planovi često zasnivaju odbranu na željama umesto na stvarno dostupnim kapacitetima.
US President Donald Trump during a press conference at the NATO summit in The Hague, Netherlands on June 25. Of Nato's 32 members, 31 are set to meet the target of spending 2% of GDP on defense this year – up from just six in 2021. - Piroschka Van De Wouw/Reuters
„Postoji plan, sa brojevima. Ali vlade ne preduzimaju neophodne korake da ga sprovedu. Još uvek planiramo na osnovu stvari koje ne postoje“, rekao je Jack Watling iz RUSI‑ja, ukazujući na rizik planiranja prema nerealnim pretpostavkama o jedinicama, opremi i logistici.
A group of civilians takes part in training military techniques in a session billed as "Train with the Army" by the country's defence ministry, in Gdynia, Poland, on April 5. - Lukasz Glowala/Reuters
Koliko vremena imamo?
Procene variraju; neka upozorenja govore o mogućnosti eskalacije u narednih nekoliko godina, a istraživanja (npr. Belfer Center) ukazuju da su najčešće pominjane godine 2027. i 2028. Stručnjaci zato pozivaju na hitno jačanje odbrane, otpornosti infrastrukture i sposobnosti društva da se brzo preorijentiše na ratno stanje ako bude potrebno.
Šta treba uraditi
Preporuke koje su istakli učesnici britanskog strateškog pregleda uključuju: jačanje vojnih snaga i rezervi, povećanje otpornosti kritične infrastrukture, ulaganja u zdravstveni sistem i industriju, te razvoj civilne odbrane i sistema za mobilizaciju društva. Ključni problem je, kako su naveli, politička volja i spremnost građana na promene i moguće žrtve.
Javni odgovor i društvena priprema
Ankete pokazuju rastuću zabrinutost: prema Eurobarometru, oko 78% Evropljana brine za bezbednost EU u narednih pet godina. Neke zemlje su već preduzele konkretne korake — Švedska i Finska su objavile građanske vodiče za preživljavanje u ratu, dok su Litvanija, Letonija i Švedska obnovile obavezno služenje, a druge države uvele programe dobrovoljnih obuka.
Zaključak: Potrebna je kombinacija većih odbrambenih ulaganja i promena u javnoj politici i svesti. Bez jasne komunikacije vlasti prema građanima i bez konkretnih koraka u jačanju kapaciteta, Evropa rizikuje da ostane ranjiva u situaciji koja sve više liči na realnu geopolitičku pretnju.
Pomozite nam da budemo bolji.
