EU i nekoliko država članica oštro su osudile odluku SAD da zabrane vize petorici evropskih aktera povezanih sa primenom Zakona o digitalnim uslugama (DSA), među kojima je i Thierry Breton. EU traži pojašnjenja i najavljuje odlučan odgovor u cilju zaštite regulatorne autonomije. Optužbe SAD odnose se na pokušaje "prisile" platformi da uklone određene stavove, dok pogođene organizacije ocenjuju mere kao represivne i politički motivisane. Spor pojačava tenzije u transatlantskim odnosima i otvara pitanje daljih uzvratnih poteza.
EU Oštro Protiv Sankcija SAD: Vize Uskraćene Petorici Povezanih Sa DSA
European Commission efforts to regulate the US tech giants have angered Washington (Nicolas TUCAT)(Nicolas TUCAT/AFP/AFP)
Evropska unija i više njenih država članica oštro su reagovale na odluku SAD da zabrane vize petorici evropskih ličnosti povezanih sa regulacijom digitalnih platformi, uključujući bivšeg evropskog komesara Thierryja Bretona.
Stejt department je saopštio da će tim osobama biti uskraćene vize uz obrazloženje da su, kako navode američke vlasti, pokušale da "prisile" američke društvene mreže na cenzuru stavova koje SAD ne podržavaju. Odgovor EU i vlada Pariza, Berlina i Madrida bio je brz i oštar.
Ko je pogođen
Na listi zabrane viza nalaze se:
- Thierry Breton (Francuska) — nekadašnji evropski komesar i ključna figura u kreiranju Zakona o digitalnim uslugama (DSA)
- Imran Ahmed (Velika Britanija) — direktor Centra za borbu protiv digitalnih dezinformacija (Center for Countering Digital Hate)
- Anna‑Lena von Hodenberg i Josephine Ballon (Nemačka) — predstavnice organizacije HateAid
- Clare Melford (Velika Britanija) — direktorka Global Disinformation Index
Reakcije i argumenti
U zvaničnoj izjavi, Evropska komisija je navela:
"Zatražili smo pojašnjenja od američkih vlasti i ostajemo angažovani. Ako bude potrebno, odgovorićemo brzo i odlučno da bismo branili našu regulatornu autonomiju protiv neopravdanih mera."
Francuski predsednik Emmanuel Macron ocenio je da su mere "zastrašivanje i pritisak usmereni na podrivanje evropske digitalne suverenosti". Nemački ministar spoljnih poslova Johann Wadephul podsetio je da je DSA demokratski usvojen unutar EU i da ne poseduje ekstrateritorijalni efekat, dok je špansko Ministarstvo spoljnih poslova istaklo da je bezbedan digitalni prostor temelj demokratije.
S druge strane, američki zvaničnici i deo konzervativne javnosti u SAD tvrde da DSA ima efekt koji utiče na američke kompanije i da predstavlja rizik "eksterritorijalne" cenzure. Stejt department je Bretona označio kao "mozak" Zakona o digitalnim uslugama.
Odgovori pogođenih organizacija
HateAid je odluku opisao kao "akt represije", dok je Global Disinformation Index nazvao mere "sramotnim aktom državne cenzure" i ocenio ih kao nemoralne i nezakonite. Imran Ahmed i ostali pogođeni istakli su da njihove organizacije rade na ograničavanju štetnog sadržaja i dezinformacija.
Širi kontekst i implikacije
DSA nalaže velikim platformama obavezu transparentnosti pri moderaciji sadržaja, mogućnost pristupa istraživačima i objašnjenje odluka o uklanjanju sadržaja. Zbog toga se našao u središtu spora između EU koja hoće strožiju regulaciju digitalnog prostora i dela amerike javnosti koja strahuje od uticaja evropskih pravila na govor i firme iz SAD.
Odluka o zabrani viza pojačava tenzije u transatlantskim odnosima i otvara pitanje mogućeg daljeg uzvraćanja mera između Vašingtona i Brisela, kao i posledica za saradnju u digitalnoj politici i bezbednosti.
Zaključak: Spor oko DSA i reakcija SAD ukazuju na rastuću napetost u odnosima oko regulacije interneta i suvereniteta u digitalnoj sferi — problem koji će i dalje oblikovati međunarodnu politiku i saradnju tehnoloških kompanija.
Pomozite nam da budemo bolji.
