Vanredni izbori na Kosovu zakazani za 28. decembar verovatno neće prekinuti skoro godinu dana dugu političku blokadu nakon neodlučnog februarskog glasanja. Albin Kurti i Vetevendosje su ponovo favoriti, ali bez dovoljne većine i uz odbijanje većine opozicije formiraće se fragmentisan parlament. Kurtijeve mere protiv struktura pod uticajem Srbije izazvale su tenzije sa Beogradom, sankcije EU i kritike iz Vašingtona, dok politička paraliza već košta ekonomiju i upravljanje institucijama.
Vanredni izbori na Kosovu (28. decembar): Hoće Li Izbori Prekinuti Godinu Dana Duge Blokade?
Fated favourite? Kosovo's acting premier Albin Kurti may win the election but not end up as PM (Armend NIMANI)(Armend NIMANI/AFP/AFP)
Pre nego što se u nedelju 28. decembra baci prvi glas, analitičari smatraju da vanredni izbori verovatno neće razrešiti političku krizu koja gotovo godinu dana paralizuje Kosovo. Nakon neodlučnog glasanja u februaru, kada je Albin Kurti i njegova stranka Vetevendosje (VV) izašla kao najjača lista, ali bez dovoljno mandata za formiranje stabilne vlade, zemlja se ponovo suočava sa mogućim fragmentisanim parlamentom.
Kurti kao favorit, ali bez jasne većine
Ekonomista Mehmet Gjata i politička analitičarka Fatime Hajdari predviđaju da će VV ponovo osvojiti najviše glasova, ali da je malo verovatno da će dobiti preko 50% podrške.
Najveće opozicione partije odbile su ulazak u koaliciju sa Kurtijem, što praktično garantuje fragmentisan skupštinski sastav. Pretnju stabilnosti može predstavljati samo zajednička saradnja nekoliko opozicionih subjekata, smatra bivši ministar spoljnih poslova Enver Hoxhaj.„Mislim da izbori 28. decembra neće doneti jasnoću,“ rekao je Gjata, dodajući: „Opet nećemo imati pobednika.“
Srpsko pitanje i tenzije na severu
Centralna tačka Kurtijeve politike bila je smanjenje uticaja Beograda u severnim opštinama, gde živi većinski srpsko stanovništvo i gde su ostale mnoge državne strukture iz perioda pre povlačenja srpskih snaga 1999. godine. Kurti je te strukture nazivao „instrumentima zastrašivanja“, a tokom svog mandata nastojao je da ih razgradi, što je dovelo do novih tenzija sa Srbijom.
Posledice su uključivale eskalacije nasilja u 2023. godini, sankcije Evropske unije i kritike iz Vašingtona zbog, kako su naveli, povećane "nestabilnosti". Ipak, među pristalicama VV smanjenje srpskog uticaja je veoma popularno — to se doživljava kao širenje suvereniteta države.
Politička paraliza i ekonomske posledice
Bez funkcionalnog parlamenta Kosovo je propustilo da ratifikuje važne međunarodne sporazume, što je dovelo u rizik stotine miliona evra pomoći. Dva nacionalna i jedan lokalni izbor tokom godine koštali su državni budžet najmanje 30 miliona evra. Više od deset institucija ostalo je bez imenovanih rukovodilaca jer mandati ističu bez imenovanja naslednika.
„Podijeljeni zakonodavci su naneli kolosalnu štetu ekonomiji i stavili Kosovo u stanje anarhije,“ rekao je Gjata.
Šta se može očekivati od 28. decembra
Analitičari ocenjuju da su realne opcije: ponovni mandat slabije većine za VV, nastavljanje političke blokade ili retka široka opoziciona koalicija koja bi mogla ponuditi stabilnost. Glasači, kako upozorava Hajdari, očekuju funkcionalnu vladu koja će se posvetiti razvoju, upravljanju pomoći i socijalnoj dobrobiti, a ne novim političkim prepucavanjima.
Ko će imati ključnu reč? Ako VV ne obezbedi većinu, politička budućnost Kosova zavisiće od sposobnosti opozicije da formira stabilan savez, ili od novih pregovora koji bi omogućili tehnokratsko rešenje dok se ne stvore uslovi za trajniju vladu.
ih/al/fg - AFP
Pomozite nam da budemo bolji.
