Velika Britanija je uvela vizna ograničenja za Demokratsku Republiku Kongo zbog navodnog nedostatka saradnje oko povrataka neregularnih migranata. Angola i Namibija su pristale da pojačaju preuzimanje svojih državljana. Reforme vlade uključuju privremeni status izbeglica s revizijama na svakih 30 meseci i produženje roka za stalni boravak sa 5 na 20 godina. Mera dolazi uz porast broja azilnih prijava i podeljene reakcije javnosti i organizacija za zaštitu prava izbeglica.
Velika Britanija Uvodi Vizna Ograničenja Za DR Kongo i Dogovara Povratke Sa Angolom i Namibijom
UK Home Secretary Shabana Mahmood unveiled dramatic changes to the country's asylum system, including drastically cutting protections for refugees and their children, last month [File: Phil Noble/Reuters]
Velika Britanija je uvela ograničenja u izdavanju viza za Demokratsku Republiku Kongo (DRK), navodeći da vlasti te zemlje nisu sarađivale u sprovođenju nove politike povratka neregularnih migranata i stranaca koji počine krivična dela. Istovremeno, London je potvrdio da su Angola i Namibija dale saglasnost da pojačaju napore u preuzimanju svojih državljana.
Šta je objavljeno
U saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova objavljenom u subotu uveče navodi se da je DRK isključena iz usluge brze obrade viza i da je ukinut preferencijalni tretman za VIP osobe i donosioce odluka. Ministarka unutrašnjih poslova Shabana Mahmood upozorila je da vlada može dodatno da pooštri mere — do potpune obustave izdavanja viza za DRK — ukoliko saradnja ne bude brzo poboljšana.
„Očekujemo da zemlje poštuju pravila. Ako jedan od njihovih građana nema pravo da ovde boravi, moraju da ga prime nazad. Vratite svoje građane ili izgubite privilegiju ulaska u našu zemlju,“ poručila je Mahmood.
Širi kontekst i reforme azilnog sistema
Ove mere su deo šireg paketa reformi koje je već predstavila vlada premijera Keira Starmera, a koje je inicirala državna sekretarka Shabana Mahmood. Glavne odrednice reformi su:
- status izbeglica postaje privremen i biće revidiran na svakih 30 meseci,
- izbeglice će biti obavezane da se vrate u zemlje porekla kada one budu ocenjene kao bezbedne,
- rok za podnošenje zahteva za stalni boravak biće produžen sa 5 na 20 godina,
- planira se zakonodavstvo kojim će se otežati korišćenje Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR) kao sredstva za zaustavljanje deportacija.
Mahmood je navela da su reforme modelovane prema strožem danskom sistemu s ciljem da se obeshrabre prelazi kanalom na malim čamcima. Ona je opisala postojeći sistem kao „van kontrole i nepravedan“.
Reakcije i statistika
Zvanični podaci koje prenosi AFP pokazuju da su zahtevi za azil u Velikoj Britaniji na rekordnom nivou — oko 111.000 prijava u periodu do juna 2025. godine. Istovremeno, Ministarstvo je saopštilo da je od jula prošle godine uklonjeno više od 50.000 ljudi bez prava na boravak (povećanje od 23% u odnosu na prethodni period).
Ove mere naišle su na kritike: Mark Davies, bivši savetnik Foreign Office-a, nazvao ih je „sramotnim“, a bivši lider Laburističke partije Jeremy Corbyn ocenio je da su „drakonske“ i da potkopavaju međunarodne obaveze. Enver Solomon iz Refugee Council-a pozvao je vladu da revidira planove i upozorio da one verovatno neće obeshrabriti prelaze kanalom.
Broj onih koji su ove godine stigli malim čamcima prema Velikoj Britaniji premašio je 39.000 — više nego tokom cele 2024, ali i dalje manje nego rekord iz 2022. Neto migracija je prethodno dostigla 906.000 u godini do juna 2023., da bi pala na 431.000 u 2024. delom zbog strožih pravila.
Šta dalje očekivati
Ministarstvo unutrašnjih poslova poručuje da će pratiti saradnju država čiji građani stižu u UK i da može dodatno da proširi sankcije, uključujući potpunu obustavu viznog režima, ukoliko ne bude napretka u sprovođenju povrataka. DRK, Angola i Namibija zasad nisu zvanično komentarisale najave iz Londona.
Pomozite nam da budemo bolji.
