Mehdi Paryavi iz International Data Center Authority upozorava da prekomerno i nekritičko korišćenje veštačke inteligencije u radnom okruženju vodi „tihoj kognitivnoj eroziji“ — gubitku veština i samopouzdanja zaposlenih. Istraživanja Work AI Institute pokazuju da ljudi osećaju veću produktivnost dok im se osnovne sposobnosti polako troše, što je posebno rizično za početnike. Paryavi savetuje ograničavanje pristupa AI po funkcijama i naglašava potrebu da ljudi vode kreativni proces i proveravaju rezultate AI.
Preterano oslanjanje na AI tiho potkopava samopouzdanje i karijerne izglede, upozorava direktor think tanka
Mehdi Paryavi, CEO of the International Data Center Authority, says overusing AI may make workers look more productive while quietly eroding the confidence and thinking skills their careers depend on.Courtesy of Mehdi Paryavi
Mehdi Paryavi, direktor International Data Center Authority, upozorava da prekomerna i nekritička upotreba veštačke inteligencije u radnim sredinama može tiho narušiti samopouzdanje radnika i dugoročno oslabi njihove profesionalne veštine.
Naizgled, AI povećava produktivnost — brži izveštaji, brža analiza i vidljivi rezultati na papiru. Ipak, Paryavi tvrdi da takav dobitak u brzini često dolazi uz cenu: radnici počinju sve češće da se oslanjaju na alate umesto na sopstvenu sposobnost razmišljanja i donošenja odluka.
“Postojala je ideja da treba 'misliti izvan kutije'. Ta ideja će uskoro nestati kada svi crpe svu svoju kreativnost, analitiku i inovacije iz jedne kutije koja se zove AI,”
Paryavi upozorava da taj proces dovodi do onoga što on naziva „tihom kognitivnom erozijom“ i do smanjenja praktičnih veština koje su ljudi gradili godinama rada, čitanja i učenja. Prvi i najvidljiviji efekat jeste gubitak samopouzdanja.
“Ako poveruješ da AI piše bolje od tebe i misli pametnije od tebe, izgubićeš sopstveno samopouzdanje,” rekao je Paryavi za Business Insider.
Dokazi i nezavisne procene
Studije počinju da potvrđuju slične obrasce. Izveštaj Work AI Institute — urađen u saradnji sa istraživačima sa univerziteta kao što su Notre Dame, Harvard i UC Santa Barbara — pokazuje da kancelarijski radnici često osećaju veću produktivnost dok im se osnovne veštine postepeno troše. Rebecca Hinds iz Work AI Institute upozorava da AI može stvoriti lažan osećaj ekspertize, što je naročito rizično za mlađe zaposlene koji tek grade svoje temelje.
Anastasia Berg, profesorka filozofije na University of California, Irvine, takođe ukazuje da preterano oslanjanje na AI može dovesti do brze atrofije misaonih i analitičkih sposobnosti, posebno kod onih koji nisu prošli kroz neophodan proces učenja i grešaka.
Preporuke za kompanije
Paryavi ne protivi se samoj tehnologiji, već upozorava na njenu nekontrolisanu i univerzalnu primenu. On i drugi stručnjaci navode nekoliko preporučenih koraka:
- Ograničiti pristup AI po funkcijama — ne uvoditi iste alate svim zaposlenima bez selekcije.
- Odgovornost ljudi na početku i kraju procesa — ljudska kreativnost treba da pokrene zadatak, a ljudi da proveravaju i koriguju AI izlaze.
- Ulagati u obuku i mentorstvo, posebno za početnike, kako bi se sprečila zavisnost od alata umesto razvoja temeljnih veština.
- Promeniti kako organizacije mere produktivnost — brzina ne sme zameniti kvalitet i dubinu razumevanja.
Zaključak
AI ima veliki potencijal da poveća efikasnost, ali njegovo nekritičko i široko korišćenje može dovesti do dugoročnog slabljenja veština i oslabljena samopouzdanja među radnicima. Paryavi postavlja pitanje — koliko tehnologije je zapravo potrebno i gde treba povući granicu kako bi ljudi i dalje ostali nosioci znanja i prosuđivanja?
Originalni razgovor i izveštaji objavljeni su u Business Insideru i radovima instituta Work AI Institute.
Pomozite nam da budemo bolji.
