Protesti i oružani sukobi izbili su duž sirijske obale nakon bombaškog napada na alavitsku džamiju u Homsu u kojem je poginulo najmanje osam ljudi. Napad je preuzela grupa Saraya Ansar al-Sunna, a demonstranti pod vođstvom Ghazala Ghazala zahtevaju federalizam, bezbednosne garancije i političke reforme. Vlast je rasporedila vojsku u pogođene gradove, dok analitičari upozoravaju da nastavak nasilja može produbiti sektaške podele i destabilizovati Siriju.
Smrtonosni protesti duž sirijske obale nakon napada na alavitsku džamiju — šta sledi?
Members of the Syrian security forces stand atop tanks after being deployed during protests in Latakia on December 28, 2025 [Karam al-Masri/Reuters]
Protesti i oružani sukobi izbili su u obalnim gradovima Sirije nakon bombaškog napada na alavitsku džamiju u Homsu, u kojem je poginulo najmanje osam ljudi. Incident je produbio strahove od novih sektaških obračuna u zemlji koja se još oporavlja od 14-godišnjeg rata i nedavnog svrgavanja režima Bašara al-Asada.
Šta se desilo?
Bombardovanje Imam Ali bin Abi Talib džamije u četvrti Vadi al-Dahab u Homsu dogodilo se tokom molitve u petak i izazvalo masovne proteste među Alavitima u gradovima kao što su Latakija i Tartus. Napad je preuzela grupa Saraya Ansar al-Sunna, koja je na svom Telegram kanalu navela da je cilj napada bila alavitska zajednica.
Žrtve i sukobi
Prema izveštajima, u samom napadu na džamiju poginulo je najmanje osam ljudi. Zvanična agencija SANA izvestila je da su u neredima u Latakiji poginule četiri osobe, a više od 100 je povređeno; Ministarstvo unutrašnjih poslova prijavilo je i smrt jednog svog službenika. U Tartusu su dvojica pripadnika bezbednosti ranjena kada je nepoznati napadač bacio ručnu bombu na policijsku stanicu al-Anaza.
Ko su organizatori protesta i šta traže?
Proteste je podstakao i delimično organizovao verski vođa Ghazal Ghazal, koji je na internetu pozvao Alavite na mobilizaciju. On predvodi grupu Supreme Alawite Islamic Council in Syria and Abroad. U video poruci Ghazal je rekao:
„Želimo politički federalizam. Želimo da sami određujemo svoju sudbinu.”
Demonstranti zahtevaju politički federalizam, sigurnosne garancije za alavitsku zajednicu, odgovornost za napade na civile i konkretne političke reforme.
Reakcija vlasti i bezbednosne mere
Ministarstvo odbrane saopštilo je da su jedinice vojske raspoređene u centre pogođenih gradova nakon napada „vanzakonskih grupa” kako bi se uspostavio red. Zvanične vlasti osuđuju napad i pozivaju na očuvanje stabilnosti, dok lokalni izvori prijavljuju sukobe između alavitskih demonstranata i kontra-protestanata koji podržavaju novu vladu.
Kontekst i rizici
Alaviti čine oko 10% od procenjenih 23 miliona stanovnika Sirije, a pod bivšim režimom imali su disproporcionalnu zastupljenost u vojsci i bezbednosnim strukturama. Nakon svrgavanja režima u decembru 2024. godine, zabeleženi su talasi sektaškog nasilja — u martu su, prema izveštaju vladinog odbora, u nekoliko dana stradale stotine ljudi (oko 1.400 po tom izveštaju).
Analitičari upozoravaju da nastavak oružanih sukoba može produbiti etničke i verske podele u zemlji. Rob Geist Pinfold sa King’s College London navodi da su ključni putevi izlaza: postizanje dogovora o decentralizaciji i integraciji oružanih i upravljačkih struktura (uključujući pregovore sa SDF), ili, u suprotnom, rizik od šireg sektaškog konflikta.
Šta dalje?
U narednim danima važni su odgovori privremene vlade i lidera zajednica: brzo i transparentno istraživanje napada, koraci ka zaštiti civila i politički dijalog koji bi smanjio nepoverenje. Bez toga, rizik eskalacije ostaje visok.
Napomena: Sve brojke i izjave su preuzete iz dostupnih izveštaja; situacija se i dalje razvija i zahteva oprez pri tumačenju informacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
