Rat u Sudanu — Kordofan U Plamenu: Humanitarni Krah, Vazdušne Ofanzive I Vojni Zastoj (decembar 2025)

Brutalni sukob u Sudanu, koji je ušao u treću godinu, tokom decembra 2025. promenio je centar gravitacije sa Darfura na stratešku regiju Kordofan, preteći da trajno podeli zemlju i da pogorša već katastrofalnu humanitarnu krizu.

Borbe i vojna kontrola

Zauzimanje Hegliga: 8. decembra RSF je zauzeo Heglig — najveće naftno polje u Sudanu. Nakon smrtonosnog udara dronom na postrojenje, postignut je tripartitni dogovor između SAF-a, RSF-a i vlasti u Jubi prema kojem su južnosudanske snage raspoređene da obezbede i neutralizuju polje iz zone borbi.

Kordofan kao novo žarište: Nasilje se intenziviralo širom Kordofana. RSF je tvrdio da kontroliše Babnusu, ulaz u Zapadni Kordofan, dok vojska demantuje potpuni pad grada. RSF je takođe održavao žešće opsade Kaduglija i Dilinga u Južnom Kordofanu i vršio pritisak ka el-Obeidu, glavnom gradu Severnog Kordofana.

Eskalacija dron-napada: Oba aktera upotrebila su bespilotne letelice s razornim posledicama. Napad na termoelektranu u Atbari uveo je velike gradove, uključujući Port Sudan, u višesatne nestanke struje. Posebno je potresan napad u Kalogiju (Južni Kordofan) na predškolsku ustanovu i bolnicu, gde je poginulo najmanje 116 ljudi, među kojima 46 dece.

Napadi na mirovnjake i drugi incidenti: 13. decembra dron je pogodio UN logističku bazu u Kadugliju, usmrtivši šest bangladeških mirovnjaka i ranivši osam. UN je događaj oštro osudio, a generalni sekretar Antonio Guterres upozorio je da takvi napadi mogu predstavljati ratne zločine. UN-ov tim je takođe prvi put od oktobra ušao u el-Fasher i opisao grad kao "mesto zločina", dok istraživanja Yale Humanitarian Research Lab navode sistematsko uništavanje dokaza i spaljivanje tela.

Pad aviona: U Port Sudanu, na aerodromu Osman Digna, transportni avion Iljušin Il-76 pao je zbog tehničke greške — cela posada je poginula.

Humanitarna kriza

Kolaps finansiranja pomoći: Ujedinjene nacije su objavile da su primorane da prepolove svoj apel za 2026. na 23 milijarde dolara zbog zamora donatora. World Food Programme (WFP) najavio je smanjenje obroka za 70% od januara, što preti da pogura milione na ivicu gladi.

Skala potrebe: International Rescue Committee (IRC) postavio je Sudan na vrh svoje liste hitnih kriza za 2026. zbog istovremenog delovanja oružanog sukoba, ekonomskog kolapsa i pada međunarodne pomoći.

Seksualno nasilje i zdravstveni kolaps: Izveštaj SIHA-e dokumentovao je skoro 1.300 slučajeva seksualnog nasilja, od čega je 87% pripisano RSF-u; izveštaj opisuje silovanje kao metod ratovanja, naročito protiv ne-arapskih zajednica. UNICEF navodi da je 53% dece pregledane u Severnom Darfuru akutno neuhranjeno, dok u Kartumu 97% domaćinstava prijavljuje nestašicu hrane. Vlasti su počele da ekshumiraju improvizovane grobnice kako bi tela premestile na formalne groblje.

Logistika pomoći: Evropska unija pokrenula je vazdušni most za dostavu humanitarne pomoći u Darfur, označivši ga jednim od najteže pristupačnih područja na svetu.

Diplomatija i politički razvoj

Neuspeh pregovora: Sudanese premijer Kamil Idris predstavio je plan mira Savetu bezbednosti UN koji predviđa povlačenje i razoružanje RSF-a, ali je RSF plan odbacio kao "fantaziju". Sa svoje strane, šef SAF Abdel Fattah al-Burhan, govoreći iz Turske, kategorički je isključio kompromis i zahtevao predaju RSF-a.

Civilna inicijativa: U Najrobiju je grupa civila, uključujući bivšeg premijera Abdallu Hamdoka i lidera pobunjenika Abdelwahida al-Nura, potpisala deklaraciju o formiranju novog antiratnog bloka — pokušaj da se politička inicijativa vrati iz ruku vojnih komandanata.

Međunarodni pritisak i pravda: SAD su pojačale pritisak: američki zvaničnici su uveli sankcije protiv učesnika u regrutovanju plaćenika za RSF, dok je Međunarodni krivični sud osudio Ali Kushayba na 20 godina zatvora za zločine u Darfuru iz ranih 2000-ih, prvu veliku osuđujuću presudu za taj konflikt.

Zaključak

Decembar 2025. potvrdio je da je sukob u Sudanu daleko od rešenja: premještanje borbi u Kordofan, rast civilnih žrtava usled dron-napada i masovno pogoršanje humanitarnih uslova — sve to zahteva hitnu i koordinisanu međunarodnu reakciju. Bez značajnog priliva pomoći i stvarnog političkog pritiska, rizik od šireg kolapsa i masovnih žrtava u 2026. ostaje visok.