JUNO u Kini je započeo rad: sfera prečnika 35 m s ~20.000 t scintilatora i 43.212 fotomultiplikatora smeštena je 700 m pod zemljom. Početni podaci (26.8.–2.11.) omogućili su merenje solarnih oscilacionih parametara sa 1,8× većom preciznošću nego ranije. JUNO ima cilj da utvrdi hijerarhiju masa neutrina i potraži novu fiziku tokom narednih decenija.
Ogromna podzemna sfera JUNO počela je lov na „duhove“ svemira — može li otkriti novu fiziku?
The JUNO Neutrino Detector Is Already DeliveringXinhua News Agency - Getty Images
Jiangmen Underground Neutrino Observatory (JUNO) u Kini je zvanično započeo rad i već daje rezultate iznad očekivanja, čime ulazi u novu eru eksperimentalne neutrinske fizike.
Šta je JUNO?
JUNO je ogroman sferični detektor prečnika 35 metara, ispunjen približno 20.000 metričkih tona tečnog scintilatora i opremljen sa 43.212 fotomultiplikatora — veoma osetljivih svetlosnih senzora koji mogu registrovati i po jedan foton. Detektor je smešten oko 700 metara pod zemljom i okružen cilindričnim bazenom ultra‑čiste vode koji služi kao zaštita od čestica iz kosmosa, pre svega muona.
Kako JUNO radi?
JUNO će uglavnom registrovati antineutrine koje emituju nuklearne elektrane Yangjiang i Taishan, udaljene desetine milja. Interakcije antineutrina sa scintilatorom proizvode vrlo slabu svetlost koju beleže fotomultiplikatori — cilj je beleženje oko 40–60 neutrina dnevno iz ovih izvora.
Prvi rezultati
Analiza podataka prikupljenih u prvom periodu rada (26. avgust — 2. novembar) pokazala je da je JUNO već ostvario merenja parametara solarnih neutrinskih oscilacija sa preciznošću 1,8× boljom od ranijih eksperimenata. To je snažan signal da detektor funkcioniše prema projektu i da ima potencijal za dalje postizanje vrhunskih rezultata.
„Izgradnja JUNO‑a bila je putovanje izuzetnih izazova,“ rekla je glavna inženjerka Xiaoyan Ma za Cern Courier. „Ispunjavanje strogih zahteva za čistoćom, stabilnošću i bezbednošću pozvalo je posvećenost stotina inženjera i tehničara. Njihov timski rad i integritet pretvorili su hrabar dizajn u funkcionalan detektor.“
„Postizanje takve preciznosti u samo dva meseca rada pokazuje da JUNO radi tačno onako kako je dizajniran,“ izjavio je Yifang Wang, rukovodilac projekta JUNO. „Sa ovim nivoom tačnosti, JUNO će uskoro odrediti poredak masa neutrina, testirati okvir oscilacija u tri ukusa i tražiti novu fiziku izvan njega.“
Zašto je to važno?
Neutrini su izuzetno slabo interagujuće čestice — kroz masu materijala jednake debljine jedne svetlosne godine, polovina neutrina bi i dalje prošla neokrnjeno — i zbog toga su teški za proučavanje. Razumevanje njihovih masa i načina oscilovanja između „ukusa“ (elektronski, muonski i tau) otvorilo bi put ka fundamentalnim saznanjima i moglo ukazati na fiziku koja nadilazi sadašnji Standardni model.
Pogled unapred
JUNO je prvi od tri velika naredne generacije neutrinskih eksperimenata koji će postepeno zaživeti u ovoj deceniji — slede Hyper‑Kamiokande u Japanu i DUNE u SAD — i očekuje se da će decenijama doprinositi preciznim merenjima i potrazi za novim fizičkim pojavama.
Ključni podaci: prečnik detektora 35 m, ~20.000 metričkih tona scintilatora, 43.212 fotomultiplikatora, položaj ~700 m pod zemljom, cilj 40–60 neutrina/dan, početni podaci dali 1,8× bolju preciznost u merenju solarnih oscilacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
