Rok za prvu fazu razoružanja Hezbolaha — uklanjanje oružja iz južnog Libana do reke Litani do kraja 2025. — ističe dok grupa odbija da položi oružje. Izraelski vazdušni napadi i prisustvo u pograničnim tačkama dodatno pogoršavaju bezbednosnu situaciju i opterećuju pregovore. Pokušaj prinudnog razoružanja nosi rizik unutrašnjeg sukoba, dok diplomatski i regionalni napori ostaju ključni za mirno rešenje.
Rok Za Razoružanje Hezbolaha Ističe — Šta Sledi Za Liban Usred Izraelskih Udara?
Hezbollah fighters attend the funeral for top commander Haytham Tabtabai in southern Beirut on November 24, 2025 [Hussein Malla/AP]
Rok koji je libanska vlada postavila za prvu fazu razoružanja Hezbolaha — uklanjanje oružja iz južnih oblasti do reke Litani do kraja 2025. — bliži se kraju, dok grupa kategorički odbija predaju svoje borbene infrastrukture. U atmosferi pojačanih izraelskih udara i tenzija, nastavak ili prekid napetosti ima velike posledice po stabilnost Libana.
Šta predviđa plan
U avgustu je kabinet zadužio libansku vojsku da izradi plan razoružanja prema američkom predlogu, a vojni plan iz septembra predviđa fazni pristup: prva faza obuhvata jug do reke Litani, nakon čega bi operacije bile proširene ka severu i Bejrutu, pa na celoj teritoriji zemlje.
Hezbolahova reakcija i bezbednosni kontekst
Hezbolah je uredbu odbacio, nazivajući je stranom intervencijom i najavljujući da se prema njoj neće ponašati. Grupa ističe da se neće odricati oružja dok Izrael nastavlja vojne udare i održava prisustvo u i oko libanskih granica. Protivnici Hezbolaha, međutim, upozoravaju da njegovo naoružanje može da izaziva dodatne udare bez garantovanog povećanja bezbednosti za civile.
Izraelske operacije i posledice za civile
Izraelski udari na jug Libana i povremeni napadi dublje u unutrašnjosti — uključujući udare u okolini Bejruta i na grad Sidon — dodatno komplikuju situaciju. Postoje izveštaji o razaranju sela, problemima u obnovi pogođenih mesta i o višestrukim civilnim žrtvama. Takođe su zabeležena i narušavanja vazdušnog prostora pomoću dronova i vojnih aktivnosti na određenim tačkama unutar Libana.
Regionalni uticaji i istorijski kontekst
Hezbolah, koji je formiran tokom libanskog građanskog rata 1980-ih uz podršku Irana, tokom decenija je prerastao u vojno-političku snagu s jakim uticajem u zemlji. Grupa se poziva na ulogu "otpora" protiv izraelske ekspanzije, dok kritičari ukazuju na njenu povezanost s Iranom i problem nezavisne oružane sile u multikonfesionalnoj državi.
Mogući scenariji i rizici
Prinudno razoružanje Hezbolaha bi, po proceni mnogih analitičara i libanskih zvaničnika, moglo da pokrene unutrašnji sukob — scenario koji bi imao katastrofalne posledice za već ranjivu državu. Tu su i rizici da će elementi u vojsci koji su naklonjeni grupi odbiti da se suprotstave svojim sunarodnicima, što dodatno komplikuje svaki plan prinude.
Gde je moguće rešenje?
Mnogi sagovornici u Libanu i inostranstvu smatraju da je jedini održiv put rešavanja krize kombinacija diplomatskog pritiska, regionalnih garancija bezbednosti i integrisanog državnog bezbednosnog mehanizma koji bi, uz poverenje široke javnosti, omogućio postupno preuzimanje monopola na silu u zemlji.
Zaključak: Liban se nalazi na vaznoj raskrsnici — između rizika od novog sukoba i dugoročne potrebe za državnim konsolidovanjem bezbednosti. Ishod će zavisiti od sposobnosti domaćih aktera i spoljnog faktora da pronađu kompromis koji smanjuje vojnu eskalaciju, a istovremeno unapređuje državnu kontrolu i zaštitu civila.
Pomozite nam da budemo bolji.
