Nova studija UCR pokazuje da mikroplastika može direktno doprineti aterosklerozi kod mužjaka laboratorijskih miševa — sa porastom plaka od 63% u korenu aorte i 624% u brahiocefalnoj arteriji. Kod ženki nije zabeležen sličan efekat. Genetske analize i eksperimenti na ljudskim endotelним ćelijama ukazuju na aktivaciju gena koji podstiču formiranje plaka. Iako su nalazi zabrinjavajući, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se procenio rizik za ljude.
Mikroplastika Zapušava Arterije? Nova Studija Povezuje Čestice Sa Aterosklerozom Kod Mužaka Miševa
Getty Images
Mikroplastika je prisutna svuda — uključujući i krvne sudove — a nova studija istraživača sa University of California, Riverside (UCR) otkriva da te sitne čestice mogu direktno doprineti nakupljanju plaka u arterijama kod laboratorijskih miševa. Nalazi su zabrinjavajući, ali treba ih tumačiti pažljivo jer je reč o eksperimentu na životinjama.
Detalji studije
Istraživači su koristili miševe genetki predisponirane za razvoj ateroskleroze. Tokom devet nedelja životinje su bile na ishrani sa niskim udelom holesterola i masti, dok su dnevno dobijale mikroplastiku u dozi od 10 mg po kilogramu telesne težine — dozu koju autori navode kao ekološki relevantnu, s obzirom na izloženost koju ljudi mogu imati kroz kontaminiranu hranu i vodu.
Rezultati su pokazali izražen porast nakupljanja plaka kod mužjaka: koren aorte je imao 63% više plaka, dok je brahiocefalna arterija pokazala čak 624% povećanja. Kod ženki nisu zabeležene značajne promene u nakupljanju plaka.
Mehanizmi i laboratorijske analize
Genetske analize aortnog tkiva mužjaka ukazale su da mikroplastika aktivira gene u endotelним ćelijama (ćelijama koje oblažu krvne sudove) koji podstiču upalu i formiranje plaka. Slične promene primećene su i u kultivisanim ljudskim endotelним ćelijama izloženim mikroplastici, što sugeriše moguć potencijalni mehanizam delovanja.
“Naše istraživanje daje neke od najjačih dokaza do sada da mikroplastika može direktno doprineti kardiovaskularnim bolestima, a ne samo da je s njima povezana,” rekao je Changcheng Zhou, glavni istraživač.
Autori napominju da pol (hormoni i hromozomi) može objasniti zašto su mužjaci bili pogođeni, posebno potencijalno zaštitno dejstvo estrogena kod ženki. Takođe ukazuju na mogućnost da hemijski dodaci i zagađivači vezani za mikroplastiku doprinose efektu.
Šta to znači za ljude?
Rezultati su alarmantni, ali ne predstavljaju direktan dokaz da identični efekti nastaju kod ljudi. Studija je izvedena na miševima sa genetskom predispozicijom za aterosklerozu i u kontrolisanim uslovima. Ipak, nalaz da su ljudske endotelne ćelije u kulturi odgovorile slično ukazuje na potrebu za daljim istraživanjima.
Preporuke i sledeći koraci
Dok nauka dodatno ne razjasni posledice za ljude, autori i stručnjaci preporučuju smanjenje izloženosti mikroplastici: izbegavanje plastike za jednokratnu upotrebu, smanjenje konzumacije veoma prerađenih namirnica, ne zagrevanje hrane u plastičnim posudama i ograničavanje flaširane vode kada je moguće.
Istraživački tim planira dalje studije koje će ispitati različite vrste i veličine mikroplastike, molekularne mehanizme disfunkcije endotelnih ćelija i razlike između muških i ženskih arterija.
Zaključak: Studija pojačava zabrinutost da mikroplastika može imati direktne efekte na vaskularno zdravlje, ali potrebna su dodatna istraživanja pre nego što se donesu čvrsti zaključci o riziku za ljude.
Pomozite nam da budemo bolji.
