Istraživači sa Univerziteta Teksas u Ostinu iskoristili su podatke orbiter-a Odyssey i u radu objavljenom u PNAS mapirali su 16 velikih rečnih slivova na Marsu. Ti slivovi, iako zauzimaju samo oko 5% površine, nose polovinu erodiranog sedimenta i predstavljaju najperspektivnije lokacije za traženje tragova drevnog života. Nalazi će pomoći u odabiru ciljnih zona za buduće misije koje tragaju za biosignaturama.
Marsova „Mapa Blaga“: 16 Velikih Slivova Koji Mogu Otkriti Tragove Drevnog Života
The Martian Treasure Map That Could Lead to Ancient Aliens
Danas je Mars poznat kao Crvena planeta zbog hrđavo-crvenog, pustinjskog izgleda. Međutim, nekada je Mars bio znatno drugačiji: imao je razgranate vodene tokove, jezera i rečne delte — a možda i uslove pogodnije za život. Nova studija istraživača sa Univerziteta Teksas u Ostinu mapirala je 16 velikih rečnih slivova koji predstavljaju ključne mete u potrazi za potencijalnim tragovima drevnog života.
Posmatranje Marsa traje decenijama. Prve misije prema Marsu lansirane su šezdesetih godina XX veka i uglavnom su bile prolazne (flyby) misije. U narednim decenijama postavljeni su orbitalni aparati i sletne sonde koje su omogućile detaljnija istraživanja površine.
Rani roveri poput Pathfinder-a i Sojourner-a, kao i blizanci Spirit i Opportunity, postavili su temelje za današnje mobilne laboratorije. U trenutku objave rada, Mars posmatraju orbiteri Odyssey, Mars Express, Mars Reconnaissance Orbiter i drugi, dok na površini rade roveri Curiosity i Perseverance. (Za orbiter MAVEN u jednom periodu je bila prijavljena zabrinutost zbog gubitka kontakta.)
Mars Rivers
Uprkos više od 50 godina intenzivnih proučavanja, još uvek ne znamo sve o tome gde su nekad bile glavne rečne mreže na Marsu. U radu objavljenom u časopisu PNAS, istraživači su iskoristili podatke sa orbiter-a Odyssey kako bi rekonstruisali drevne rečne tokove i identifikovali velike slivove.
„Učinili smo najjednostavniju stvar koja je mogla da se uradi — mapirali smo ih i sastavili delove zasebno izgrađenih mreža“, rekao je vodeći autor Abdallah S. Zaki u izjavi od 1. decembra.
Tim je identifikovao 19 klastera dolinskih mreža, potoka, jezera, kanjona i sedimentnih naslaga; od tih klastera, 16 formira međusobno povezane slivove površine od 100.000 kvadratnih kilometara ili više. Iako veliki slivovi pokrivaju samo oko 5% marsovske površine, oni su odgovorni za približno 50% ukupno erodiranog materijala.
Na Zemlji su veliki, kontinentalni slivovi često rezultat tektonskih pokreta koji stvaraju planinske lance i raznovrsnu topografiju. Mars nema aktuelnu tektonsku aktivnost kao Zemlja, pa su njegovi slivovi koncentrisaniji i manje rasprostranjeni, ali i dalje ukazuju na duge tokove vode koji su potencijalno intenzivno delovali na stene i sediment.
Paraná Valles
„Što je duža udaljenost, to više voda deluje na stene“, objasnio je Zaki. „Duge interakcije između vode i stena povećavaju šansu za hemijske reakcije i očuvanje tragova života."
Autori zaključuju da je mreža velikih slivova najverovatnije stvorila mozaik različitih, potencijalno nastanjivih okruženja na Marsu — oblasti gde su hemijska razmena i sedimentacija bili najintenzivniji i gde bi biosignature (hemijski ili mikrofosilni tragovi) imali veće šanse da se formiraju i sačuvaju.
Zašto je to važno?
Ovi rezultati mogu pomoći pri planiranju budućih misija: prioritetne lokacije za pretragu drevnih biosignatura biće upravo delovi velikih slivova i njihove delta-sedimente. Bolje mapiranje drevnih rečnih sistema sužava potragu i povećava šanse da sledeće misije nađu ubedljive dokaze o prošlom životu na Marsu.
Napomena: Studija naglašava potencijal, ali ne dokazuje postojanje drevnog života. Njeni nalazi su vodič za prioritetne lokacije sledećih istraživačkih misija.
Pomozite nam da budemo bolji.
