Vlada Nicolasa Madura oslobodila je najmanje 87 pritvorenika povezanih sa protestima protiv njegove sporne pobede na izborima 2024. To je drugo veće puštanje u roku od nedelju dana, dok se istovremeno pojačava pritisak SAD na Karakas zbog optužbi za povezanost s krijumčarenjem droge. Nezavisne grupe ukazuju na neslaganja u zvaničnim podacima o broju oslobođenih, dok se i dalje procenjuje da više od 700 ljudi ostaje u pritvoru iz političkih razloga.
Venecuela Pustila Još Zatvorenika Pod Pritiskom SAD: Grupe Za Ljudska Prava Potvrđuju
A child waves a flag in front of a banner that says 'Free all political prisoners' during an antigovernment protest in January 2025 in Caracas, Venezuela [Alfredo Lasry R/Getty Images]
Vlada Nicolasa Madura oslobodila je najmanje 87 osoba pritvorenih tokom protesta protiv njegove sporne pobede na predsedničkim izborima 2024. godine, saopštile su organizacije za ljudska prava.
Ovo je drugo masovnije puštanje zatvorenika u roku od nedelju dana, što posmatrači tumače kao pokušaj vlasti da ublaži tenzije dok administracija SAD pojačava pritisak na Karakas.
Ko je potvrdio oslobađanja
U četvrtak su nova oslobađanja potvrdili Komitet za slobodu političkih zatvorenika (Committee for the Freedom of Political Prisoners) i Komitet majki u odbrani istine (Committee of Mothers in Defense of the Truth). Prema objavi jednog od komiteta na društvenim mrežama, „ujutru 1. januara majke i rodbina prijavile su nova oslobađanja političkih zatvorenika iz zatvora Tocorón u državi Aragua”.
Neujednačeni zvanični podaci
Vlada je ranije tvrdila da je 25. decembra pušteno 99 zatvorenika, nazivajući to „konkretnim izrazom državne opredeljenosti za mir, dijalog i pravdu“. Međutim, vodeća venecuelanska grupa za ljudska prava Foro Penal tada je mogla nezavisno da potvrdi samo 61 oslobođenu osobu, što ukazuje na neslaganja u izveštavanju o brojevima.
Politički kontekst
Maduros je proglasio pobedu na izborima održanim u julu 2024. i tvrdi da je osvojio treći šestogodišnji mandat. Opozicija je optužila vlast za izbornu prevaru i objavila rezultate koje su kasnije nezavisni stručnjaci potvrdili, navodeći da je Edmond Gonzalez ubedljivo pobedio. Gonzalez je nastupio kao kandidat umesto vođe opozicije Marije Korine Mačado, koja je bila zabranjena na izborima i kasnije se pojavila u Oslu nakon meseci skrivanja.
Sporna glasanja izazvala su široke proteste širom zemlje, uz najmanje 28 smrtnih slučajeva i na hiljade hapšenja. Zvanični podaci pokazuju da je od tada pušteno najmanje 2.000 ljudi, dok se procenjuje da je više od 700 i dalje u pritvoru iz političkih razloga.
Uloga SAD i bezbednosne operacije
Tvrdnje o neregularnostima na izborima posluže su, delimično, kao opravdanje za pojačan pritisak američke administracije na Madura. SAD optužuju njegove saradnike za umešanost u krijumčarenje droge i pokušaj destabilizacije regiona. Pentagon je od avgusta pojačao prisustvo vojnih snaga u priobalnim zonama Venecuele, a američke snage su prošle nedelje izvele napad na dok koji se, prema navodima SAD, koristio za ukrcavanje plovila sa drogom.
Osim toga, SAD su navodno blokirale ulazak i izlazak sankcionisanih naftnih tankera iz Venecuele i izvele niz napada na navodne brodove sa drogom u Karipskom moru i istočnom Pacifiku — postupci koje grupe za ljudska prava kritikuju kao moguće vanpravne egzekucije. Prema tim izveštajima, u ovim akcijama je stradalo više od 100 ljudi.
Stavovi opozicije iz egzila
Iz egzila, Marija Korina Mačado je javno podržala određeni pritisak SAD na Madurov režim, ali je istovremeno oprezna kada su u pitanju direktni vojni napadi na venecuelansku teritoriju. Naglašava da je zemlja pod uticajem „terorističkih grupa” i „drogaških kartela”, dok analitičari upozoravaju da značajan deo domaće opozicije odbacuje američku vojnu intervenciju.
Napomena: Podaci o broju oslobođenih osoba i okolnostima zahtevaće dalju verifikaciju zbog neslaganja između zvaničnih izjava vlasti i potvrda nezavisnih grupa za ljudska prava.
Pomozite nam da budemo bolji.
