Imran Ahmed: Američka zabrana viza je „kazna“ za naš rad protiv dezinformacija

Britanski tehnološki aktivista Imran Ahmed u petak je oštro kritikovao odluku SAD da mu uskraćuju vizu, tvrdeći da je reč o „kazni“ zbog rada Centra za borbu protiv digitalne mržnje (CCDH) na razotkrivanju dezinformacija i pritisku na velike internet platforme. Ahmed je rekao za AFP da postupci Vašingtona predstavljaju „tiranijsko ponašanje“.

Ahmed je stalni stanovnik SAD i direktor neprofitnog nadzornog centra koji istražuje štetne posledice širenja dezinformacija na mrežama. Bio je jedan od pet evropskih javnih ličnosti kojima je State Department nedavno najavio da će biti uskraćene vize.

Ministarstvo spoljnih poslova SAD optužilo je ovu grupu da pokušava da "prisili" tehnološke platforme da cenzurišu stavove Amerikanaca — optužbu koju Ahmed i njegovi saradnici kategorično odbacuju. Evropska unija i nekoliko njenih država članica javno su osudile američke sankcije, dok je International Fact-Checking Network izrazio zabrinutost zbog izveštaja da je State Department navodno uputio osoblje da odbija vize ljudima koji se bave proverom činjenica i moderacijom sadržaja.

AFP je razgovarao s Ahmedom nakon što je on podneo tužbu protiv administracije predsednika Donalda Trumpa pred savezним sudom u Njujorku. Intervju je skraćen i urednički obrađen radi jasnoće.

PITANJE: Kako tumačite američke vizne restrikcije zbog navoda o "cenzuri"?

ODGOVOR: Smatram da je reč o kazni za moju zagovaračku aktivnost i za istraživanja koja CCDH sprovodi: pratimo društvene mreže i AI platforme, identifikujemo štetu, informišemo javnost i podstičemo zakonodavce i regulatore — u SAD i širom sveta — da reaguju. Vlade imaju jedino pravo da primenom sile ograniče slobodu govora; rad jedne neprofitne organizacije koja ukazuje na opasnosti nije cenzura, već ono što Prvi amandman treba da štiti. Ovde, međutim, izgleda da sam kažnjen zbog svog govora, a to liči na čin cenzure.

PITANJE: Kako nameravate da osporite zabranu vize?

ODGOVOR: Podneli smo zahtev za privremenu meru kako bismo sprečili vlasti da preduzmu radnje protiv mene — pritvor, hapšenje ili poništenje mog statusa stalnog stanovnika. To je važno jer su prethodne administracije, prema našim tvrdnjama, koristile ICE da udaljavaju ljude od porodica. Moja zelena karta je izdata zato što sam u braku sa američkim državljaninom i imam američku decu; država je dužna da postupa u skladu sa zakonom i Ustavom, zbog čega smo podneli tužbu.

PITANJE: Zašto je istraživanje dezinformacija postalo politički osetljivo?

ODGOVOR: Radimo istraživanja koja pokazuju potencijalnu štetu platformi — to remeti interese moćnih aktera. U prošlosti su nas, na primer, tužili pojedinci poput Elona Muska, bez uspeha. Očekujemo pritisak velikih tehnoloških kompanija, ali nas je iznenadilo što kombinacija snažnih korporativnih i finansijskih interesa dovodi do situacije da i država pokušava da nas kažnjava zbog naših istraživanja i mišljenja.

PITANJE: Kakve lične posledice vam je donela ova odluka?

ODGOVOR: Te odluke pogađaju porodice — teško mi je videti da neko slavi mogućnost da se otac udalji od svoje dece. CCDH je dokumentovao porast govora mržnje na platformi X posle preuzimanja od strane Elona Muska; takva istraživanja su važan deo javne debate. Oglašivači imaju pravo da znaju pored kakvog se sadržaja pojavljuju njihovi oglasi i da sami odlučuju gde ulažu — to je pitanje slobode udruživanja. Imamo dve obaveze: da nastavimo nadzornu funkciju CCDH-a i da se suprotstavimo državnim merama koje smatramo tiranskim.

Zaključak: Slučaj Imrana Ahmeda otvara pitanja granica između javne kritike tehnoloških platformi, slobode govora i moći države da utiče na rad istraživačkih i fact‑checking organizacija. Sudska bitka koja sledi mogla bi postaviti važan presedan.