Ukratko: Protesti koji su krenuli iz Teherana zbog rasta cena i ekonomske stagnacije proširili su se na oko 20 oblasti; u sukobima sa snagama bezbednosti poginulo je najmanje šest ljudi. Vlasti su najavile mere, uključujući smenu guvernera centralne banke, ali vrhovni vođa još nije prokomentarisao događaje. Analitičari ocenjuju da su protesti značajni, ali za sada verovatno nedovoljni da sruše režim.
Protesti u Iranu: Šta se zna nakon talasa nemira koji su pogodili više gradova
A video posted on social media on December 31, 2025, showed protestors attacking a government building in Fasa in southern Iran (-)(-/UGC/AFP)
Iran je ove nedelje zatečen talasom protesta koji su počeli u Teheranu zbog rasta cena i ekonomske stagnacije, a zatim se proširili na druge gradove; u sukobima s bezbednosnim snagama prijavljeno je najmanje šest poginulih. Zvanični mediji umanjuju obim protesta, dok na društvenim mrežama kruže mnogi snimci čiju je autentičnost teško potvrditi.
Šta se dešava?
Protesti su počeli u nedelju u Teheranu, kada su pojedini trgovci stupili u štrajk zbog visokih cena i loše ekonomske situacije. Do utorka su studentski protesti izbili na univerzitetima u Teheranu, Isfahanu i Jazdu, a priključili su im se i trgovci iz velikog teheranskog bazara.
Prema prebrojavanju AFP-a na osnovu zvaničnih i lokalnih izvora, demonstracije su zahvatile oko 20 područja, uglavnom gradove na zapadu zemlje. U južnom gradu Fasi videosnimci, čiju je lokaciju AFP potvrdio, pokazuju desetine ljudi koji protestuju ispred vladine zgrade, bacaju projektilе i pokušavaju da sruše kapiju.
Na protestima se čuju parole kao što su „Žena, Život, Sloboda” i „Smrt diktatoru”, iste parole koje su se koristile i tokom masovnih protesta posle smrti Mahse Amini 2022. godine. Mnogi snimci i objave na društvenim mrežama teško se mogu nezavisno verifikovati; neki su i manipulisani, kako upozoravaju mediji.
Kontekst
Iranska ekonomija trpi posledice višegodišnjih međunarodnih sankcija zbog nuklearnog programa, što se ogleda u visokoj inflaciji i padu vrednosti valute. Dodatno, napetosti u regionu i udari na savezničke snage i objekte povećali su unutrašnji pritisak na vlast.
Analitičari napominju da su protesti usmereni šire od ekonomskih zahteva: prema nekim izvorima, delovi javnosti izražavaju i dugotrajno nezadovoljstvo zbog prioriteta koje vlast daje regionalnim angažmanima, kao i zbog opšteg stanja političkih sloboda.
Kako su vlasti reagovale?
U više gradova zabeleženi su sukobi demonstranata i snaga bezbednosti; zvanično je prijavljeno najmanje šest poginulih. Vlasti su zatvorile škole, banke i javne institucije navodeći razloge kao što su hladno vreme i štednja energije, ali su istovremeno najavile i mere za ublažavanje ekonomskih problema, među kojima je i smena guvernera centralne banke.
Reformistički predsednik vlade Masud Pezeškián javno je priznao težinu ekonomskih problema i rekao da bi vlast bila duhovno odgovorna ukoliko ih ne reši. S druge strane, vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei se zasad javno nije oglašavao.
Obim protesta i perspektiva
Međunarodna i iranska opozicija u inostranstvu pozdravljaju demonstracije, ali stručnjaci upozoravaju da aktuelni talas, iako ozbiljan, za sada ne dostiže obim protesta iz 2019. godine, koji su zahvatili stotine mesta i doveli do velikih žrtava. Mnogi analitičari ocenjuju da bi, zbog pogoršanja životnog standarda, Iran mogao i ubuduće da bude suočen s periodičnim talasima protesta.
Šta pratiti dalje
Ključni elementi za praćenje su dalji stepen mobilizacije u provincijama, stav vrhovnog vođe i oružanih snaga, mera koju će vlast preduzeti da ublaži ekonomske pritiske, kao i verifikacija informacija koje dolaze sa terena.
Napomena: Izveštavanje u uslovima censura i prisutnosti lažnih ili manipulisanih snimaka zahteva oprez pri verifikaciji informacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
