Američka operacija izbacila Madura iz Venecuele — kraj 12‑godišnje vladavine

Nicolás Maduro uklonjen je iz predsedničke palate u ranim jutarnjim satima američkom vojnom operacijom, čime je okončana njegova kontroverzna dvanaestogodišnja uprava nad Venezuelom. Operacija je, prema izveštaju, uključivala privremeno privođenje Madura i njegove supruge i njihovo ukrcavanje na avion kojim su izbačeni iz zemlje.

Brzi pad dugo nepromenljivog režima

Maduro je dugo bio meta podsmeha zbog javnih ispada i jezičkih grešaka koje su u regionu dobile naziv „maduradas“, ali je decenijama uspevao da sačuva vlast zahvaljujući složenoj mreži savezništa i interne raspodele moći. Njegova administracija bila je obilježena: osporavanim izborima, masovnim protestima, optužbama za represiju i sve većom međunarodnom izolacijom.

Venezuelan President Hugo Chavez gives his first press conference after winning national elections on October 9, 2012, in Caracas, Venezuela. - Gregorio Marrero/LatinContent/Getty Images

Politička baza i instrumenti vlasti

Ostanak na vlasti Maduro je osiguravao kombinacijom faktora: bliskim odnosima sa kubanskim službama i drugim strateškim saveznicima (Kina, Rusija, Iran), podelom koristi s vojnim vrhom i starim chavističkim elitama, te oslanjanjem na paravojne grupe poznate kao "colectivos". Ta mreža učinila je režim izuzetno otpornim na pritiske i unutrašnje izazove, ali je istovremeno stvorila složene interese koji bi mogli destabilizovati zemlju u slučaju nagle promene.

Izbori, protesti i optužbe za kršenje ljudskih prava

Izbori od 2013. nadalje redovno su bili osporavani — posebno glasanje 2013., koje je Maduro dobio s malom razlikom, zatim ustavni izbori 2017., parlamentarni 2020. i predsednički 2018. i 2024. Ponavljane optužbe opozicije, međunarodnih tela i izveštaja UN i ICC ukazivale su na sistematska kršenja ljudskih prava, uključujući proizvoljna hapšenja, upotrebu prekomerne sile, mučenja i van‑sudska pogubljenja.

A man holds a grocery bag in front of a store displaying signs with dollar prices at the Quinta Crespo municipal market in Caracas on November 13. - FEDERICO PARRA/AFP/AFP via Getty Images

„Misija je pronašla razumna uverenja da su vlasti i bezbednosne snage planirale i izvršavale masovna kršenja ljudskih prava od 2014.“, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija iz 2020.

Ekonomski kolaps i egzodus

Tokom Madura, ekonomski pad bio je dramatičan: prema podacima MMF‑a, ekonomija je danas oko 28% vrednosti iz 2013. Glavni prihodi od izvoza nafte pali su na približno 20% nivoa iz 2013. (OPEC+), što je posledica kombinacije lošeg upravljanja, nedostatka investicija i pada svetskih cena nafte. U tim uslovima skoro osam miliona Venezuelanaca napustilo je zemlju, stvarajući jednu od najvećih humanitarnih kriza današnjice.

Spoljni pritisci i put ka intervenciji

Sjedinjene Države su decenijama primenjivale razne mere pritiska — ekonomske sankcije, hapšenja i poternice za funkcionerima, diplomatske inicijative i tajne pregovore — sve sa ciljem da oslabe Madura. Iako su te mere donele pritisak i delimične promene, režim je preživeo sve dok nije došlo do direktne vojne intervencije koja ga je konačno uklonila.

Šta sledi?

Uklanjanje Madura otvara neizvesno poglavlje za Venezuelu: ključna pitanja su ko će preuzeti bezbednosnu i civilnu odgovornost, kako će biti upravljana tranzicija i na koji način će se postići stabilizacija i obnova institucija. Analitičari upozoravaju da nagli raspad mreže interesa može izazvati haos, ali i da postoje šanse za povratak demokratije i ekonomske rekonstrukcije ako međunarodna zajednica i domaći akteri to koordinisano podrže.

Napomena: Članak je urađen na osnovu izveštaja i izjava dostupnih u trenutku objave.