Breakthrough Listen je skenirao međuzvezdani objekat 3I/ATLAS dan pre njegovog najbližeg prilaza Zemlji (19. decembra). Green Bank Telescope nije detektovao veštačke radio‑signale, a rani, nerecenzirani rad zaključuje da objekat pokazuje tipične kometarne osobine, uključujući komu i skoro sferično jezgro. Iako Avi Loeb dokumentuje navodne anomalije i ranije ocenio objekat sa 4 na svojoj skali, većina podataka ukazuje na prirodno poreklo — verovatno sastav od CO2 i vodenog leda — ali su dalja posmatranja i analiza i dalje važni.
Breakthrough Listen: Nema Veštačkih Radio‑Signala Sa Međuzvezdanog Objekta 3I/ATLAS
An international team of researchers pointed the largest single-dish radio telescope in the world at 3I/ATLAS.
U julu su istraživači koji koriste NASA‑finansirani ATLAS (Asteroid Terrestrial‑impact Last Alert System) teleskop u Čileu uočili retki međuzvezdani objekat koji je prolazio kroz Sunčev sistem brzinom prevelikom da bi bio gravitaciono vezan za Sunce. Objekat je označen kao 3I/ATLAS i predstavlja treći poznati međuzvezdani posetilac zabeležen u našem sistemu.
Rezultati skeniranja i opservacije
Kako se 3I/ATLAS približavao Zemlji, međunarodni tim iz projekta Breakthrough Listen usmerio je Green Bank Telescope — najveći jednodelni radio‑teleskop na svetu — prema objektu. Najbliži prilaz Zemlji zabeležen je 19. decembra, kada je objekat bio udaljen oko 167 miliona milja (≈269 miliona km).
U radu koji još nije prošao recenziju, istraživači izvestili su da teleskop nije detektovao nijedan kandidat za veštački radio‑signal u danu pre najbližeg prilaza. Kako je naveo SETI Institute:
„Nije detektovano nijedno veštačko radio‑emitovanje lokalizovano na 3I/ATLAS.“
Šta kažu autori studije
Autori rada zaključuju da 3I/ATLAS uglavnom pokazuje tipične kometarne karakteristike, uključujući vidljivu komu i neizduženo (skoro sferično) jezgro. Rad napominje da za sada nema dokaza koji bi ukazivali da su međuzvezdani objekti nešto drugo osim prirodnih astrofizičkih tela. Ipak, s obzirom na mali broj poznatih takvih objekata (samo tri do danas), autori ističu da je opravdano nastaviti temeljna posmatranja, jer je mogućnost da međuzvezdne sonde predstavljaju tehnosignaturu u naučnoj proceni i dalje relevantna.
Avi Loeb i „Loebova skala”
Harvardski astronom Avi Loeb ranije je sugerisao da postoji — makar hipotetička — mogućnost da bi neki međuzvezdani objekat mogao biti artefakt vanzemaljskog porekla. Loeb je osmislio i takozvanu "Loebovu skalu" za procenu verovatnoće da je objekat tehnološkog porekla (0 = prirodni objekat, 10 = potvrđena vanzemaljska tehnologija). Kratko nakon otkrića ocenio je 3I/ATLAS sa 4 na toj skali, ali je sačekao da se objave i analiziraju dodatni podaci iz perioda oko najbližeg prilaza pre eventualnog ažuriranja ocene.
Loeb i dalje dokumentuje niz navodnih "anomalia" — npr. procenu relativno velike veličine ili specifičnosti putanje koja je dovela objekat u blizinu Marsa, Venere i Jupitera — ali većina skupljenih podataka sve više ukazuje na prirodno poreklo objekta.
Sastav i verovatno poreklo
Podaci skupljeni posmatranjima sugerišu da je 3I/ATLAS verovatno pretežno sastavljen od ugljen‑dioksida i vodenog leda, što ga čini velikom "ledenom kuglom" sa razvijenom komom. Na osnovu ovih nalaza, verovatnoća da se radi o vanzemaljskoj sondi postepeno opada.
Zaključak
Iako je najnovije skeniranje Green Bank Telescope‑a dalo očekivane rezultate bez indikacija veštačkih radio‑emisija, naučna zajednica naglašava da zbog izuzetne retkosti međuzvezdanih objekata treba nastaviti sa pažljivim posmatranjima i analizama. 3I/ATLAS ostaje važna meta za proučavanje—ili potvrdu prirodnog porekla—retkih posetilaca iz drugih zvezdanih sistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
