Siromaštvo i nezaposlenost skaču u Pojasu Gaze — ekonomija razorena posle rata

Pojas Gaze suočava se sa ozbiljnom humanitarnom i ekonomskom krizom: milioni su raseljeni, izvor prihoda je presahnuo, a osnovne potrebe za hranom i medicinskom negom nisu zadovoljene.

Ljudske priče

Zbijeni u malom šatoru u školi pod upravom Ujedinjenih nacija u centralnom delu Gaze, Alaa Alzanin, njegova supruga, petoro dece, 71-godišnja majka i mlađa sestra nastavljaju da se sele od kada su izgubili dom u Beit Hanoonu. Alzanin, 41, ranije je radio kao dnevni radnik u poljoprivredi i infrastrukturnim projektima, ali sada je bez prihoda.

Yaqoub Hamoud’s certificate shows his achievement in winning a competition for ‘My Little Scientific Project’ from the Directorate of Education, North Gaza [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]

„Sada nemam posla, ne mogu da izdržavam porodicu. Radio sam od 7 do 16 za 40–50 šekela dnevno, sekao kanale, orao i sadili smo povrće. Sad nemamo ništa,“ rekao je Alzanin za Al Jazeeru.

Majed Hamouda, 53, iz Džabalije, ne može da radi zbog posledica poliomijelitisa, a njegova supruga je nosilac talasemije. Porodica se oslanja na prekinutu državnu pomoć i dobrotvorne organizacije; ponekad im jedina opcija bude da sin skuplja plastiku da bi obezbedio hranu.

„Mi smo kao mrtvi ljudi, ali još nismo sahranjeni. Ako ti je neko razrušio kuću i izbacio te na ulicu kao pse, čak i psi žive bolje od nas,“ rekao je Hamouda dok je posmatrao svoje dete kako skuplja najlon za ogrivanje i kuvanje.

Ekonomski podaci i razmere krize

Prema izveštajima palestinskih i međunarodnih izvora: stopa nezaposlenosti u Palestini porasla je na oko 50%, dok je u Pojasu Gaze dosegnula oko 80%. Ukupno, na teritoriji Palestine zabeleženo je približno 550.000 nezaposlenih.

(Al Jazeera)

UNCTAD navodi da je bruto domaći proizvod (BDP) Pojasa Gaze opao za 83% u 2024. u odnosu na prethodnu godinu, a za dve godine zabeležen je pad od 87% — BDP je pao na oko 362 miliona USD. BDP po glavi stanovnika sada iznosi približno 161 USD, što ga svrstava među najnižima na svetu.

Svetski program za hranu (WFP) upozorava na akutnu nestašicu hrane i nedovoljne količine pomoći: dnevni cilj od 2.000 tona unesene pomoći nije ostvaren, delom zato što su otvorena samo dva prelaza u Gaza, a isporuke su ograničene.

Improvised kitchen area beside the tent of Alaa’s family that includes poor, unsanitized kitchen utensils [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]

Uzroci stanja

Dugoročni faktori uključuju blokadu kopna, mora i vazduha uvedenu 2007. i prethodne ekonomske teškoće; neposredne razloge pogoršanja čine razaranja usled rata, prekid proizvodnje, oštećenja infrastrukture i ograničen pristup sirovinama.

Planovi i prepreke za oporavak

Zvaničnici u Gazi procenjuju da je do 90% sektora, uključujući stanovanje i infrastrukturu, uništeno, a ukupne ekonomske štete procenjuju se na oko 70 milijardi USD. Predložene mere za oporavak uključuju:

• hitnu i nesmetanu otvaranje prelaza za ulazak sirovina, rezervnih delova i osnovnih proizvoda;
• podršku malim i srednjim preduzećima kao najbržem izvoru zaposlenja;
• privremene programe zapošljavanja za mlade i pogođene radnike;
• obnavljanje proizvodnih sektora (industrija, poljoprivreda, usluge) i izgradnju tačne ekonomske baze podataka za donošenje politika.

Zaključak

Pojas Gaze ima težak put oporavka: pored financijskih gubitaka i ruševina, neophodni su politički dogovori, otvaranje prelaza i koordinisana međunarodna pomoć usmerena na obnavljanje proizvodnje, a ne samo hitnu asistenciju. Dok se to ne dogodi, mnoge porodice će ostati zavisne od ograničenih toplotnih obroka i humanitarne pomoći.

Napomena: U tekstu su zadržani podaci iz izvora navedenih u originalnom članku (palestinske statistike, UNCTAD, WFP, izjave lokalnih zvaničnika) uz jezično i stilsko uređivanje radi jasnoće.