Sankcije zbog naselja pokrenule diplomatsku krizu — humanitarna katastrofa u Gazi i eskalacija na Zapadnoj obali

Prošle nedelje niz zapadnih zemalja najavio je mere usmerene na robu iz izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali. Odgovor Izraela bio je brz i oštar: 9. septembra naloženo je zatvaranje britanskog konzulata u Istočnom Jerusalimu i preduzete su dodatne kontramere protiv britanskog prisustva i pojedinaca.

Diplomatski sukob

12 zemalja, među kojima su UK, Francuska i Kanada, objavile su 8. septembra da će uvesti, podržati ili razmotriti ograničenja za proizvode iz naselja. Britanski ministar spoljnih poslova Ed Miliband izjavio je da vlada ne može da „stoji po strani“ suočena sa, kako je naveo, praksama koje opisuje kao pokušaje etničkog čišćenja. Kao odgovor, Izrael je u roku od 24 sata preduzeo niz mera: zatvorio konzulat, obustavio britansku obuku palestinskih snaga bezbednosti, povukao britansko osoblje iz koordinacionog centra za Gazu i zabranio ulazak više britanskih javnih ličnosti.

Gaza: rastuća humanitarna kriza

Istovremeno, nasilje u Pojasu Gaze i dalje odnosi živote i urušava osnovne servise. Prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze, kumulativno je od oktobra 2023. registrovano 73.786 poginulih i 174.771 ranjenih, pri čemu je 1.372 poginulih od prošlogodišnjeg prekida vatre.

Tokom nedelje zabeleženi su smrtonosni napadi: vazdušni udari su 10.–13. septembra ubili članove porodica i civile, među kojima je i porodica od četvoro u Beit Lahiji, te pojedinci kao što su Jihad Ismail (33) i trudnica Iman Shalouf (27). Ministar finansija Izraela Bezalel Smotrich predložio je da bi problem bio rešen masovnim iseljavanjem stanovnika Gaze u Evropu — izjava koja je izazvala osudu i dodatno tenzije.

Zdravstveni sistem je na ivici kolapsa: glavne bolnice prijavljuju prekide rada zbog nedostatka goriva i rezervnih delova (npr. prestanak rada glavnog agregata u Al-Ahli Arab i gubitak jedinog funkcionalnog CT skenera na severu Gaze). UN OCHA navodi da je od marta odobreno samo 13.445 litara motornog ulja za ulazak u Gazu, dok je ~93.000 litara čekalo odobrenje — što ugrožava rad vodovodnih, kanalizacionih i bolničkih agregata.

Zapadna obala: naselja, nasilje i ograničenja

U Zapadnoj obali su izveštaji nevladinih i domaćih organizacija ukazali na kontinuirani proces uzurpacije teritorije, nasilja naseljenika i ograničenja kretanja koji, kako ocenjuju neki autori, ima elemente de fakto aneksije. Izveštaj B'Tselem-a opisuje širinu sistema kao usmeren protiv opstanka palestinskog kolektiva: „elimisanjem“ kao cilj kojim se podrivaju uslovi za postojanje zajednice sa teritorijom, institucijama i kulturnim pamćenjem.

Praktični primeri nasilja tokom nedelje uključuju napade naseljenika i pasivnost vojske, kao i direktne akcije snaga: snajpersko ili drugo vatreno delovanje nad civilima i radnicima, prebijanja metalnim šipkama na putevima kroz područja sa vojnom prisutnošću, paljenja vozila i hapšenja.

Analize i civilne posledice

Izraelske organizacije za ljudska prava (Yesh Din, Bimkom, HaMoked) i međunarodni posmatrači zaključuju da su mere i nasilje sistemski povezani i da se naseljenici i formalne bezbednosne snage često deluju tako da postignu slične rezultate, čak i kada formalno nisu koordinisani. To se manifestuje kroz svakodnevne incidente koji eskaliraju osećaj nesigurnosti i potkopavaju mogućnosti normalnog života na palestinskim teritorijama.

Šta dalje?

Diplomatska konfrontacija i dalje raste, dok humanitarna situacija u Gazi i bezbednosni uslovi na Zapadnoj obali nastavljaju da se pogoršavaju. Ključna pitanja su: obezbeđenje humanitarne pomoći i goriva, zaustavljanje nasilja nad civilima i politički put koji bi sprečio dalju eroziju prava i egzistencije palestinskih zajednica.

Napomena: Brojke i događaji u tekstu zasnovani su na izveštajima lokalnih vlasti, humanitarnih agencija i organizacija za ljudska prava objavljenim tokom izveštavanog perioda.