Uklanjanje Nicolása Madura 3. januara otvorilo je period velike neizvesnosti, ali i mogućnosti za političku i institucionalnu obnovu Venecuele. Isaias Medina poziva na mirnu tranziciju, uspostavljanje prelazne vlade i povratak 9–10 miliona raseljenih ljudi. Stručnjaci upozoravaju da prisustvo oružanih i ekstremnih grupa (Hamas, Hezbollah, ELN, FARC, colectivos) predstavlja veliki bezbednosni izazov, a uspeh obnove zavisi od stabilne kontrole nad teritorijom i borbe protiv korupcije.
Posle Madura: Rizici i prilike za Venezuelu nakon 3. januara
People react to the news of the capture of President Nicolas Maduro, after U.S. military actions in Venezuela, in Doral, Florida, near Miami on Jan. 3, 2026.
Nakon što je venecuelanski lider Nicolás Maduro uklonjen iz Caracasa 3. januara, Venecuela ulazi u period velike neizvesnosti — ali i mogućnosti za promene. Izjava američkog predsednika Donalda Trumpa da će SAD "voditi zemlju" dok se ne uspostavi bezbedna tranzicija dodatno je pojačala međunarodnu pažnju i zabrinutost.
Šta stručnjaci predlažu
Isaias Medina, međunarodni pravnik i bivši venecuelanski diplomata koji je 2017. podneo ostavku u znak protesta protiv Madurovog režima, ističe da je mirna tranzicija ključna za povratak 9–10 miliona raseljenih Venecuelanaca i za obnovu institucija. Medina naglašava potrebu za prelaznom vladom koja bi vratila vladavinu prava, sprovela fer i slobodne izbore i započela ekonomski i društveni oporavak.
President Donald Trump speaks at his Mar-a-Lago club, Saturday, Jan. 3, 2026, in Palm Beach, Florida, flanked by Secretary of State Marco Rubio and War Secretary Pete Hegseth.
María Corina Machado se pominje kao jedan od vodećih potencijalnih kandidata za vođstvo u post‑Maduro epohi, ali Medina i drugi sagovornici upozoravaju da politička obnova zavisi i od sigurnosne stabilnosti i međunarodne saradnje.
Bezbednosni izazovi
Medina i drugi analitičari upozoravaju da je Venecuela tokom Madurovog režima bila pod jakim uticajem raznih oružanih i kriminalnih grupa. U izjavama navode se Hamas, Hezbollah, ELN i FARC kao primeri organizacija koje su, prema tvrdnjama, eksploatisale resurse zemlje. Posebnu brigu predstavljaju i domaće oružane formacije — colectivos — koje su bile naoružavane i obučavane, delom sa starim američkim i ruskim naoružanjem.
Venezuelan dictator Nicolás Maduro gestures next to his wife Cilia Flores as they leave the Capitolio, home of the National Assembly, after taking the oath during the presidential inauguration in Caracas on Jan. 10, 2025.
David Daoud, viši saradnik iz Foundation for Defense of Democracies, ocenjuje da bi idealan spoljnopolitički pristup bio američko usmeravanje uz podršku lokalnih, odlučnih akcija — dakle pomoć bez direktne vojne okupacije, kako bi se zemlja ponovo integrisala u međunarodnu zajednicu i nastavila normalizaciju.
Ključni koraci za oporavak
Stručnjaci predlažu sledeće prioritete:
- Uspostavljanje prelazne vlade uz podršku međunarodne zajednice.
- Sprovođenje slobodnih i fer izbora kao pravne i moralne obaveze prema narodu.
- Obnova vladavine prava i nezavisnih institucija kako bi država povratila kontrolu nad celom teritorijom.
- Demobilizacija i reintegracija coletivos i drugih naoružanih grupa kroz programe razoružavanja i reintegracije.
- Povratak i aktivno učešće raseljene dijaspore u obnovi zemlje.
„Pred nama je veliko putovanje da gradimo na ruševinama koje je ostavio ovaj režim... Mislim da ćemo postati jači, i ovo je trenutak,“ rekao je Isaias Medina, ističući nadu uprkos izazovima.
Uspeh tranzicije će, prema analitičarima, zavisiti od sposobnosti nove vlasti da brzo uspostavi kontrolu nad teritorijom, eliminiše korupciju i stvori sigurnosne i institucionalne uslove za ekonomski oporavak.
Pomozite nam da budemo bolji.
