„Zatvara Oči“: Zašto Putin Ćuti O Hapšenju Madura i Koje Su Posledice Za Moskvu

Na ruskim društvenim mrežama proširio se viralan mem sa fotografijama Vladimira Putina i natpisom „Ne ostavljamo svoje“, pored slika ranije podržanih lidera poput Muamera Gadafija, Bašara al-Asada i Viktora Janukoviča — a poslednja fotografija prikazuje Putina sa venecuelanskim predsednikom Nicolásom Madurom.

Šta se desilo

Prema izveštajima, Maduro je u subotu izveden iz svoje spavaće sobe tokom akcije američkih komandosa Delta Force i trenutno se nalazi u pritvoru dok čeka suđenje u Njujorku po optužbama za trgovinu drogom. Pre same operacije, SAD su, kako se izveštava, pogodile sisteme protivvazdušne odbrane Buk-2MA i radare koje je Rusija isporučila Venecueli i postavila na luke i aerodrome u okviru strateške saradnje.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je hapšenje kao "neprihvatljiv čin oružane agresije", ali predsednik Putin nije imao istaknute javne izjave niti je najavio vojnu intervenciju. Analitičari ukazuju da je zvanični ruski sporazum o odbrambenoj saradnji sa Karakasom bio neprecizan i da nije predviđao neposrednu vojnu intervenciju u slučaju takvog scenarija.

Moguće posledice i tumačenja

Sagovornici Al Jazeere i drugi analitičari navode dvostruke posledice za Moskvu: kratkoročno narušavanje prestiža zbog gubitka istaknutog saveznika u Latinskoj Americi, ali i dugoročnu priliku da Rusija dobijanjem slobodnijeg manevarskog prostora učvrsti poziciju u Ukrajini i bivšim sovjetskim republikama.

„Putinova reputacija je pogođena jer je Maduro bio njegov najodaniji saveznik u Latinskoj Americi. Međutim, važnije mu je ono što Tramp sada pokušava — preuređenje međunarodnog poretka zasnovanog na sili“, ocenio je Alisher Ilkhamov.

Jedna teorija sugeriše da su tokom samita Trampa i Putina na Aljasci mogli biti razmatrani dogovori o sferama uticaja, uz moguće kompenzacije u pogledu Ukrajine i buduće energetske saradnje na Arktiku. Takve spekulacije uključuju i ideju da bi pristup velikim resursima, poput Bazhenovske svite u Sibiru, mogao biti predmet dogovora između velikih igrača.

S druge strane, stručnjaci upozoravaju da pristanak na "gubitak" Madura ne garantuje brzo zbližavanje Kremlja i Vašingtona. Galiya Ibragimova iz Carnegie Endowmenta navodi da je Putin zabrinut da je neki član Madurine bliske okoline mogao curiti informacije ka SAD, te da će Moskva verovatno pojačati bezbednosne mere i proveru lojalnosti unutar svojih saveznika.

Unutrašnji i propagandni efekti

U ruskim državnim i proruskim medijima pad Madura se predstavlja kao deo šire antiruske kampanje koju Zapad vodi protiv Moskve. Analitičari ističu da takve narative koriste kako bi okončali priču o rastućim problemima u savezništvu i preusmerili fokus ka „kolektivnom Zapadu“.

Istorijski kontekst

Veze između Moskve i Karakasa traju decenijama — od bliskog odnosa Putina sa Hugo Čavezom, preko velikih kupovina ruskog oružja i tehničke saradnje, do pokušaja ruskih firmi da pomognu u preradi teških naftnih rezervi. Međutim, zastarele tehnologije i kriza u venecuelanskoj nafti značajno su smanjile ekonomski potencijal zemlje, zbog čega je i ruska pomoć bila ograničenog efekta.

Kako se situacija bude razvijala, analitičari očekuju da će Moskva kombinovati diplomatske osude sa unutrašnjim pojačanim merama bezbednosti i preispitivanjem spoljnih savezništava, dok će prokremaljski glasovi nastojati da iskoriste ovaj slučaj za jačanje antizapadne retorike.

Napomena: U tekstu su istaknute provizorne informacije iz javnih izvora i izjave analitičara; pojedine tvrdnje o navodnim dogovorima i budućim planovima ostaju predmet spekulacija i zahtevaju dodatnu potvrdu.