Studija sa Univerziteta Johns Hopkins pokazuje da kod miševa preostale ćelije u očima pojačavaju grananje (sprouting) i time skoro u potpunosti obnavljaju broj veza u mozgu nakon povrede, iako neuroni ne regenerišu. Muški miševi su imali brži i potpuniji oporavak nego ženke, što ukazuje na važno polno zasnovano odstupanje. Razumevanje ovog mehanizma može voditi razvoju novih terapija za povrede vizuelnog sistema kod ljudi.
Kako Miševi Delimično Povraćaju Vid: Grananje Ćelija (sprouting) Otvara Put Ka Terapijama
This Is How Humans Can Recover Lost VisionAndriy Onufriyenko - Getty Images
Nova studija istraživača sa Univerziteta Johns Hopkins otkriva mehanizam kojim preživele ćelije u očima miševa obnavljaju veze u mozgu nakon povrede — ne kroz ponovni rast neurona, već povećanim grananjem (t. j. sprouting) postojećih ćelija. Otkriće otvara mogućnosti za razvoj terapija koje bi ljudima pomogle posle povreda vizuelnog sistema.
Šta su istraživači uradili i pronašli?
Tim je analizirao promene u terminalnim poljima povređenog vizuelnog sistema kod miševa i pratio strukturalne i funkcionalne adaptacije tokom vremena. Iako se neuroni nisu ponovo izrasli, preostale ćelije su pojačale grananje, stvarajući više sinaptičkih veza. Vremenom je broj veza postao skoro jednak onom pre povrede, što je objavljeno u časopisu JNeurosci.
„Centralni nervni sistem karakteriše ograničen regenerativni potencijal, ali zapanjujući primeri funkcionalnog oporavka nakon povrede ukazuju na njegovu sposobnost popravke,“ navode autori.
Razlike među polovima i implikacije
Istraživači su zabeležili neočekivanu, ali važnu razliku: muški miševi su se oporavljali brže i potpuno, dok su ženke pokazale sporiji i nepotpuniji oporavak. Autor studije Athanasios Alexandris ističe da ovo koresponduje sa kliničkim zapažanjima da žene često imaju dugotrajnije simptome posle potresa mozga. Razumevanje šta usporava ili sprečava sprouting kod ženki može pomoći u razvoju ciljane terapije.
Širi kontekst
Iako sisari uglavnom ne regenerišu oči u potpunosti, naučnici gledaju šire — od puževa koji pokazuju impresivne genetske mehanizme regeneracije oka, do riba poput zebrafish čije evolucione strategije su već inspirisale eksperimente kod miševa. Kombinovanje ovih saznanja sa uvidima iz ljudskih modela može ubrzati razvoj terapija za oštećenja vida.
Šta znači za ljude?
Rezulati ne predstavljaju trenutnu terapiju za ljude, ali otkrivaju ključan reparativni proces u mamalima koji bi mogao postati meta budućih tretmana. Sledeći koraci uključuju razjašnjenje molekularnih puteva koji pokreću sprouting i testiranje da li se ti procesi mogu aktivirati ili pojačati kod ljudi bez rizika.
Zaključak: Studija pruža važan dokaz da mamalni organizam poseduje adaptivne mehanizme za obnavljanje vizuelnih veza i naglašava potrebu za daljim istraživanjima, posebno oko polnih razlika i prenosivosti nalaza na humane terapije.
Pomozite nam da budemo bolji.
