Sažetak: Minh, Vijetnamac koji je u Japanu od 2015. preko TITP-a, ostao je bez vize i našao se na meti vladine akcije protiv ilegalnih radnika. Program je doveo stotine hiljada radnika iz Vijetnama, ali je kritikovan zbog visokih dugova, loših uslova i eksploatacije. Vlada planira reformu do 2027. koja uvodi strože vizne i jezičke zahteve, ali aktivisti upozoravaju da to neće rešiti sistemske probleme.
Vijetnamci U Žiži Takaichiine Kontrole Ilegalnih Radnika: Priča Jednog Pripravnika I Širi Problemi TITP-a
Japan is grappling with an ageing population, one of the world's lowest birth rates and labour shortages across industries (Philip FONG)(Philip FONG/AFP/AFP)
Minh (pseudonim) je Vijetnamac koji je u Japan došao 2015. kroz program Technical Intern Training Program (TITP). Nakon deset godina rada na teškim poslovima poput peskarenja brodova i zavarivanja čelika — poslova koji su često odbijani od japanskih radnika — Minh je ostao bez važeće vize i sada se našao u centru najave premijerke Sanae Takaichi da zaoštri borbu protiv ilegalne radne snage.
Pozadina programa TITP
TITP se promoviše kao način da radnici iz zemalja u razvoju steknu zanate i znanja koja će primeniti po povratku kući. Međutim kritičari upozoravaju da program у пракси омогућава послодавцима да dobiju jeftinu, lako iskorišćenu radnu snagu koja često stiže zadužena zbog visokih regrutacionih i brokerskih troškova.
Problemi s kojima se suočavaju pripravnici
Minh je otišao u Japan s dugom od $7,500 i namerom da zaradi za porodicu. Po isteku zvaničnog perioda, zbog ograničenih mogućnosti nazad u Vijetnamu, pronašao je posao kao neregistrovani zavarivač. On tvrdi da nikada nije učestvovao u kriminalnim aktivnostima, ali upozorava da javna percepcija često ne uzima u obzir sistemske uzroke problema.
„Mnogi Japanci gledaju samo površinski — vide da su stranci počinili krivična dela. Ne razmišljaju o uzroku: kako i zašto su ti ljudi došli do te tačke.“ — Minh
Česte prijave bivših pripravnika uključuju niske plate, loš smeštaj, seksualno uznemiravanje i dugove zbog troškova posredovanja. Po pravilima programa, pripravnici često ostaju vezani za poslodavce, pa je prošle godine japanska imigraciona agencija prijavila da je oko 6.500 pripravnika nestalo sa radnih mesta.
Podaci i javna percepcija
Od oko 450.000 tehničkih pripravnika u Japanu zaključno sa junom, skoro polovina su Vijetnamci. Vijetnamci danas čine otprilike četvrtinu od ukupno 2,3 miliona stranih radnika u Japanu i predstavljaju najveću nacionalnu grupu među zaposlenima strancima.
Policijski podaci pokazuju da su stranci činili oko 5,5% ukupno privedenih za krivična dela 2024. godine, dok su među privedenim strancima Vijetnamci činili više od 30% — delom zbog velikog porasta njihovog broja u prethodnoj deceniji.
Reakcije, reforme i neizvesna budućnost
Premijerka Takaichi najavila je paket mera koji treba da uključi strožije upravljanje vizama. Vlada planira da 2027. zameni TITP novim sistemom koji bi omogućio veću fleksibilnost pri promeni poslodavca, ali će uvesti i strože zahteve za poznavanje japanskog jezika. Kritičari i stručnjaci upozoravaju da bez rešavanja osnovnih problema — visokih naknada za regrutovanje, loših uslova rada i nedostatka monitoring mehanizama — reforme mogu obeshrabriti kvalitetne kandidate i dodatno marginalizovati ranjive radnike.
Ekonomisti i aktivisti takođe navode da slabi jen smanjuje realnu vrednost doznaka i da raste konkurencija drugih azijskih tržišta rada, što utiče na privlačnost Japana među potencijalnim migrantima.
Zaključak
Priča o Minhu osvetljava širi problem: kako balansirati potrebe japanske privrede za stranim radnicima i zaštitu prava tih radnika. Umesto da se fokusira samo na represiju, javna debata i političke mere treba да ciljaju uzroke — eksploataciju, dugove i nedostatak sigurnih kanala za prelazak između poslova — kako bi se smanjile i ilegalne migracije i društvena tenzija.
Pomozite nam da budemo bolji.
