Sve što treba da znate o sporazumu Sirija–Izrael u Parizu: posvećena komunikaciona ćelija i sporna povlačenja

Sirija i Izrael su se u Parizu dogovorili o uspostavljanju zajedničkog mehanizma — nazvanog „posvećena komunikaciona ćelija” — koji bi služio za razmenu obaveštajnih podataka i koordinaciju mera za vojnu deeskalaciju.

Šta je dogovoreno?

Prema zajedničkom saopštenju, mehanizam treba da omogući brzo rešavanje incidenata i nesuglasica, sprečavanje nesporazuma i koordinaciju koraka koji bi doveli do smanjenja tenzija na terenu. Cilj je da se ublaže sukobi i da se, ukoliko je moguće, otvori prostor za obnovu šireg bezbednosnog sporazuma.

Pozadina

Dve države su imale bezbednosni aranžman podržan od SAD još od 1974. (Sporazum o razdruživanju). Prema tekstu, posle pada režima Asada 8. decembra 2024. Izrael je pojačao vojne udare na sirijsku infrastrukturu i pomerio snage u demilitarizovanu zonu koja se smatra sirijskom teritorijom.

Sirijski stav

Vladin izvor za državnu agenciju SANA izjavio je da Sirija želi reaktivaciju Sporazuma o razdruživanju iz 1974. i povlačenje izraelskih snaga na linije koje su važile pre 8. decembra 2024, unutar recipročnog bezbednosnog aranžmana koji prioritizuje pun suverenitet Sirije i zabranu mešanja u unutrašnja pitanja.

Sirijska vlada, na čijem je čelu prema izvoru navedenom u članku predsednik Ahmed al-Sharaa, takođe traži prestanak izraelskih udara i povlačenje iz okupiranih područja.

Šta Izrael traži?

Prema analizi Al Jazeere i njihovog dopisnika Resula Serdara, izraelski interesi su uglavnom tri:

• teritorijalni ustupci ili sigurnosne zone južno od Damaska;
• uticaj i zaštita manjina (posebno Druza u Suvejdi);
• dugoročna strateška prednost i uticaj u regionu.

Izrael je, kako se navodi u izvorima, pokušao da prikaže novu sirijsku vladu kao bezbednosnu pretnju i podstakao demilitarizaciju južnog dela oko Damaska. Takođe je navodno pružao podršku političkim ličnostima koje su protiv nove vlade, uključujući Hikmat al Hijri iz Suvejde.

Uloga SAD i drugih aktera

SAD su posredovale u pregovorima u Parizu. Prema tekstu, američki uticaj i pritisak su delimično navedeni kao razlog zašto je Izrael pristao na pregovore; spominju se i bliski kontakti novog sirijskog rukovodstva sa američkim zvaničnicima, uključujući Donalda Trumpa i specijalnog izaslanika Toma Barracka.

Važnu ulogu igraju i druge regionalne sile: Izrael, prema izveštajima, pokušava da ograniči uticaj Turske u Siriji i da očuva sopstvene strateške interese naspram iranskog uticaja.

Sumnje i prepreke

U tekstu se iznose ozbiljne rezerve o sprovođenju dogovora: sirijski zvaničnik je rekao da neće rešavati „strateška pitanja” bez obavezujućih rokova za povlačenje izraelskih snaga. Pomenuti su i raniji neuspešni primeri: sličan mehanizam uspostavljen između Izraela i Libana nakon prekida vatre u novembru 2024. nije onemogućio gotovo svakodnevne incidente ili povlačenje izraelskih snaga sa okupiranih tačaka u Libanu.

Autor zaključuje da bi za uspeh novog mehanizma SAD morale snažnije da drže Izrael odgovornim — postupak koji je, kako se navodi, bio retko sprovođen u poslednjim godinama.

Šta sledi?

U narednim danima ključni elementi biće: jasni rokovi i mehanizmi verifikacije povlačenja, spremnost Izraela da povuče snage sa linija koje su zauzete nakon 8. decembra 2024. i učešće međunarodnih aktera u garantovanju sporazuma. Dokazujući primere iz regiona ukazuju da bez čvrste međunarodne kontrole i sankcija, slični mehanizmi teško mogu trajno da smanje tenzije.

„Mehanizam će služiti kao platforma za brzo rešavanje bilo kakvih sporova i rad na sprečavanju nesporazuma,” navodi se u zajedničkom saopštenju dve zemlje.

Za sada: Sirija insistira na povlačenju Izraela iz područja zauzetih od decembra 2024, dok je ostalo neizvesno koliko će obe strane biti spremne na kompromise i koliko će međunarodni akteri — posebno SAD i Francuska — biti spremni da nadgledaju i sankcionišu kršenja dogovora.