Studija u Science Advances pokazuje da se na površini plastike u moru i rekama formiraju mikrobobice koje olakšavaju mehaničku razgradnju i oslobađanje mikro- i nanoplastike. Oslobođene sitne čestice mogu ući u lanac ishrane i predstavljaju potencijalne rizike po zdravlje. Procena je da godišnje u okolinu stiže oko 130 miliona metričkih tona plastike, brojka koja bi do 2040. mogla značajno da poraste.
„Mikrobobice“ U Vodi Pomažu Širenju Mikroplastike, Pokazuje Nova Studija
A researcher selects microplastics found in sea species at the Hellenic Center for Marine Research in Anávissos, Greece, near Athens, on July 15, 2025.
Ako pratite istraživanja o mikroplastici, ova zagađenja deluju podjednako zastrašujuće i sveprisutne. Pronađeni u ljudskom telu, hrani i okolini, mikroplastika i njeni sastavni delovi povezivani su sa srčanim i moždanim udarima, respiratornim oboljenjima, problemima plodnosti i drugim ozbiljnim zdravstvenim rizicima.
Ipak, naučnici još ne poznaju sve puteve kojima se sitne plastične čestice šire. Studija objavljena u časopisu Science Advances daje nove dokaze da voda sama — pored sunca i mehaničkog habanja — može podstaći razgradnju plastike.
Kako mikrobobice utiču na razgradnju plastike
Istraživači su utvrdili da se u morskim i riječnim sredinama na površini plastičnih predmeta mogu formirati mikrobobice. Ti mehurići, koji nastaju usled turbulencija i interakcije sa gasovima u vodi, mogu prouzrokovati lokalnu eroziju i mehaničko odvajanje sitnih čestica plastike. Kao rezultat, izvorni komadi plastike oslobađaju mikro- i nanoplastiku koja se dalje širi u okolnu sredinu.
Posledice po lanac ishrane i zdravlje
Nakon što se oslobode, nano- i mikroplastikе lako ulaze u lanac ishrane — kroz plankton, ribe i školjke — a zatim i u ljude. Procena je da godišnje oko 130 miliona metričkih tona plastičnog otpada dospeva u okolinu i organizme, a očekuje se da se ta količina do 2040. može više nego udvostručiti.
„Razgradnja plastike predstavlja nevidljivu pretnju po životnu sredinu i ljudsko zdravlje,“ rekao je John Boland, profesor Hemijskog odeljenja na Trinity College Dublin i glavni autor studije. „Društvo hitno mora da shvati ogroman izazov koji predstavlja naša sveprisutna upotreba plastike.“
Šta ovo znači za buduća istraživanja i politiku
Autori studije naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja da bi se razumeli tačni mehanizmi formiranja mikrobobica i njihov uticaj na brzinu oslobađanja mikro- i nanoplastike. Rezultati takođe podstiču na razmatranje mera za smanjenje ispuštanja plastike u vodene sisteme — od boljeg upravljanja otpadom do smanjenja upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu.
Ova saznanja su važna za naučnike, kreatore politika i širu javnost: razumevanje novih puteva širenja mikroplastike omogućava ciljane korake u zaštiti vode, hrane i zdravlja ljudi.
Pomozite nam da budemo bolji.
