Rane ankete pokazuju da su Amerikanci duboko podeljeni oko vojne akcije kojom su SAD uhapsile predsednika Venecuele Nicolása Madura. Podrška je znatno veća među republikancima nego među demokratama i nezavisnim biračima. Većina smatra da je trebalo tražiti odobrenje Kongresa, dok međunarodna zajednica i Ujedinjene nacije izražavaju zabrinutost zbog posledica operacije.
Amerikanci Podeljeni Nakon Hapšenja Madura: Ankete Pokazuju Oštar Partijski Razdor
Nicolás Maduro je prikazan u lisicama nakon sletanja na heliodrom u Menhetnu 5. januara 2026, dok su ga federalni agenti prebacivali ka saveznom sudu u Manhattanu. Rani javni nalazi pokazuju da su Amerikanci duboko podeljeni oko vojne operacije kojom su SAD uhapsile venecuelanskog predsednika.
Šta pokazuju ankete?
Prema anketi Reuters/Ipsos sprovedenoj u nedelju i ponedeljak, podršku operaciji izrazilo je otprilike trećina ispitanika, dok 72% ispitanih strahuje da bi SAD mogle previše da se umešaju u Venecuelu nakon udara. Rezultati su jasno podeljeni duž partijskih linija: oko 65% republikanca podržalo je intervenciju, u odnosu na samo 11% demokrata i 23% nezavisnih.
Slične brojke beleže i druge ankete. YouGov je u anketama sprovedenim u prvih 48 sati posle hapšenja utvrdio da 66% republikanaca podržava upotrebu vojne sile za hvatanje Madura, dok su podrška demokrata i nezavisnih bila znatno niža (14% i 27%). Ankete Washington Posta pokazale su da je oko 40% ispitanih podržalo upotrebu vojne sile, 42% bilo je protiv, a 18% neodlučno.
Stav o odobrenju Kongresa
Većina Amerikanaca — prema anketi The Washington Post 63% — smatrala je da je operacija trebalo da dobije odobrenje Kongresa. Stavovi su opet podeljeni: samo 24% republikanaca veruje da je bilo potrebno tražiti saglasnost Kongresa, nasuprot 94% demokrata i 70% nezavisnih.
Političke i međunarodne reakcije
Trampova administracija je operaciju predstavila kao pobedu i pojačala pritisak na Madura mesecima zbog optužbi za trgovinu drogom. Međutim, postupak je izazvao oštre reakcije svetskih lidera i međunarodnih organizacija. Portparol Kancelarije UN za ljudska prava izjavio je da je operacija učinila "sve države manje bezbednim širom sveta." Nekoliko demokratskih zakonodavaca pozvalo je na proces opoziva (impeachment) predsednika Donalda Trumpa zbog pokretanja akcije bez odobrenja Kongresa.
„Ne mogu da stojim po strani dok moji republikanski kolege dopuštaju predsedniku Trumpu da prkosi vladavini prava, višestruko prekorači ovlašćenja Kongresa i podriva našu nacionalnu bezbednost i dobrobit Amerikanaca,“ izjavila je predstavnica April McClain Delaney.
Kontroverzu su izazvale i izjave predsednika Trumpa da će SAD „voditi zemlju“ dok se ne sprovede „pravilna i razumna tranzicija“ vlasti, kao i njegov komentar da bi Delcy Rodríguez — nekadašnja potpredsednica Venecuele — mogla preuzeti upravljanje državom. Rodríguez je formalno položila zakletvu kao vršilac dužnosti predsednika.
Pravni sled događaja
Maduro se pred saveznim sudom u Njujorku izjasnio da nije kriv po optužbama, koje uključuju narko-terorizam i zaveru za uvoz kokaina. Predstavio se kao „pošten čovek“ i „ratni zarobljenik“. Njegovo naredno pojavljivanje pred sudom je zakazano za 17. mart.
Ocena i posledice
Ocenjujući posledice, Amerikanci su podeljeni i oko toga da li će akcija poboljšati situaciju u Venecueli: oko 34% veruje da hoće, dok 35% misli da će pogoršati političku klimu. Operacija je opisana kao najveća takve vrste u Latinskoj Americi od američke invazije na Panamu 1989. godine, i nastavlja da izaziva intenzivnu domaću i međunarodnu debatu.
Izvori: Reuters/Ipsos, YouGov, The Washington Post, izjave Ujedinjenih nacija i američkih zakonodavaca.
Pomozite nam da budemo bolji.
