Sophie Germain je 9. januara 1816. dobila Veliku nagradu Pariške akademije za rad o vibracijama elastičnih ploča, ali nije prisustvovala dodeli zbog ignoranicije i predrasuda komisije (navodno su njene karte bile "izgubljene"). Autodidaktkinja koja je radila pod pseudonimom Antoine August Le Blanc i dopisivala se s Gaussom i Lagrangeom, dala je ključne doprinose teoriji brojeva (Germainovi prosti brojevi) i delimičnim dokazima u vezi s Fermatovom poslednjom teoremom. Gauss je kasnije lobirao za počasni doktorat, ali je Germain umrla 1831. pre nego što je nagrada formalno dodeljena.
Sophie Germain: Prva žena koja je osvojila francusku "Veliku nagradu za matematiku" — pozivnice za dodelu su joj "izgubljene u pošti"
Chladni figures reveal the strange physics underlying 2D harmonic oscillations. In 1816, Sophie Germain made a major advance in describing this phenomenon mathematically. | Credit: koto_feja/Getty Images
9. januara 1816. Pariška Akademija nauka dodelila je Marie‑Sophie Germain prestižnu Veliku nagradu za matematiku za rad o vibracijama elastičnih ploča. Ipak, njeno priznanje pratila je sramotna netrpeljivost — pismo komisije nije sadržalo čestitke, napomenuli su da je bila jedini takmičar, a tvrdili su i da su joj karte za dodelu "izgubljene u pošti". Germain nije otišla na ceremoniju.
Pojasnjenje događaja
Sekretar general Akademije u pismu je formalno potvrdio nagradu, ali ton i okolnosti ukazuju na predrasude prema ženi u nauci. Novine Journal des Débats izvestile su:
Germain was a self-taught mathematician who made great contributions to some of the thorniest mathematical problems of the day, including Fermat's Last Theorem and the theory of vibration in elastic plates. | Credit: Science Source/Science Photo Library
„Razred matematičkih и физичких наука Instituta održao је javnu sednicu... očekivanje javnosti је било разочарано: mlada dama nije došla da preuzme trofej koji nijedna osoba njenog pola do sada nije primila u Francuskoj.“
Kako je Germain došla do nagrade
Sophie Germain je bila autodidaktkinja iz imućne trgovačke porodice koja se matematikom bavila skrivajući se od roditeljskog protivljenja. Koristila je beleške sa predavanja École Polytechnique, a zadatke i dopisivanje vodila je pod pseudonimom Antoine August Le Blanc. Time je osigurala da njen rad proceni naučna zajednica bez trenutnih rodnih predrasuda.
Početkom 19. veka Germain je tri godine zaredom konkurisala za nagradu Akademije sa radovima koji su pokušavali da matematički objasne takozvane Chladnijeve figure — geometrijske obrasce koje pesak formira na vibrirajućim pločama kada se preko ivica provuče gudalo. Njen treći rad, iz 1816. godine, pod naslovom Istraživanje vibracija elastičnih ploča, dao je značajan uvid u dvodimenzionalne harmonijske oscilacije, iako su tadašnja matematička sredstva bila ograničena.
Excerpts from Chladni's 1787 book show the strange patterns that form on a plate with sand sprinkled atop it when a violin bow is dragged across the surface. The phenomenon was originally discovered by Robert Hooke a century earlier, but Chladni was the first to thoroughly characterize the range of patterns that form. These strange patterns are now known as "Chladni figures." | Credit: CC BY-SA 3.0 DE
Odbor, protivnici i saveznici
Germain je odbila da prisustvuje dodeli i zbog načina na koji ju je komisija tretirala. Jedan od članova komisije bio je matematičar Siméon Poisson, koji je prema izvorima odbijao javno raspravljati s njom. S druge strane, veliki matematičari poput Joseph‑Louis Lagrangea i Carl Friedrich Gaussa snažno su podržavali njen rad. Gauss je, saznajući da je autor rešenja žena, napisao hvalospjev o njenom talentu i hrabrosti:
„Kad žena, zbog svoga pola, naših običaja i predrasuda, nailazi na neuporedivo više prepreka... pa ipak savlada te okove i prodre u ono najskrivenije, ona zasigurno ima najplemenitiju hrabrost, izuzetan talenat i uzvišen genije.“
Doprinosi i nasledje
Germain je dala važan doprinos teoriji brojeva i matematičkoj analizi. Najpoznatiji je njen rad koji danas stoji iza pojma Germainovi prosti brojevi — prost broj p takav da je i 2p+1 prost. Na osnovu te ideje, pokazala je delimične rezultate u vezi sa Fermatovom poslednjom teoremom, koje su kasnije iskorišćene u daljim naporima matematičara; njen doprinos se pojavio i u radovima Legendrea, ali ponekad samo kao fusnota.
Godine 1831. Gauss je lobirao da Univerzitet u Getingenu dodeli Germain počasni doktorat, ali je Sophie Germain preminula nekoliko nedelja pre nego što je potvrda mogla biti formalno uručena. Preminula је 27. juna 1831. u Parizu od raka dojke.
Zašto je priča važna
Priča Sophie Germain je primer naučničke izdržljivosti i intelektualne hrabrosti suočene s rodnim predrasudama. Njena metoda i rezultati ostavili su trajan trag u matematici, a istorijski kontekst događaja iz 1816. osvetljava prepreke s kojima su se suočavale žene naučnice u tom periodu.
Pomozite nam da budemo bolji.
